Delo

прихода државних рачуна : 1) земљорад; 2) занате; 3) трговину; и 4) „гостдарство илбти народно строеше : (дакле устројство државно) и cie еств и будто душа всћмх промисломг.“. Он их зове добитнима : lucrosae industriae. Краљ може да обоцдти свој народ, само ако настане, да ce y њему развије и унапредп радиност. (Земљорад, занатп. трговина и добра управа. I. стр.1 —6.) Ero такве напредне мисли проповеда наш Крнжанић y времену, кад су владари join ковали лажне новце, кад су странцима продавали разне повластицетрговања no земљи, кад су приходи државни давани под закуп и кад ce узимало где ce год што само наћи и узети могло. Овакви његови савети нису као што ce впди y многим земљама још ни данас на одмет. Лисли ce обично, вели Крижанпћ (у разделу I. 0 трговпни), да je богата она зем.ва, y којој има доста злата, сребра и осталпх руда, алп je богатија она, која обилује предметпма, потребнпм за одевање и становање ; још je богатија ona, која обилује храном и спровином y опште, a најбогатија она, где je добар и смншљен промет земаљски, где су добра пристаништа и тргови, „где дакле цвета свако рукодеље , тежаштво u велика иоморска трговина : као што je то случај y Инглеској u Брабантској земљи A још je, вели он да.ве, славнија и срећнија држава кад су y њој поред тога и добри закони, као што видимо да je y Француској. Међу тпм војнпчке државе, y којима ce од пљачке жпви и где ce све подобности људске само на грабеж примењују, нису обично богате, као што впдимо да je y крпмских Татара, Турака и Калмука. Русмја нема онога природнога богатства, које јужна клима даје, и зато он упућује да ce y њој израђује и пзвози из ње оно што je према рускпм геограФскпм приликама најкориснпје и да Русија посредује трговпну међу Истоком и Западом (и ту бп онда, вели он, и Сибир могао мпого кориснији бити, стр. 16.). Русија нема ни \ ређених тргова, a народ словенски y опште je још невичан далекоме трговању no мору и no суву a доста je и neiMapan ; нашп трговцп ие знају, вели, добро ни рачуна, нити познају цене и зато их странцп лако обмањују, Путевп су «по овој прешпрокој држави дуги, труднн ii несигурнн : и Зато Крижанић предлаже да загранична трговина сасвим upeije y државне руке мисао, која je

372

ДE Д O