Delo

тек y 19. веку -ушла y економно-политички програм модернога социјализма. 1 ) Тек y последње време, и то само y једноме делу свом, y питању житне трговине постала je она као аграрни предлог Каница чак и предметом претреса y немачкоме парламенту (као једно практично питање „државнога социјализма”). Државна управа дужпа je старати ce, «да сл не извезетг премного товаровт, нашихг, вг коихг híctb избвтка, a чy ж и н’eп отребнн да сл не привозлтт,” (I. 9.) Beh из ових речи јасно ]'е да je Крижанић сасвим већ бно израстао из меркантилне одеће, јер он хоће y интересу правде (ираведних цена, justum pretium) и домаће привреде да сва загранична трговина пређе y државне руке, али он никако, no меркантилистички, не тражи да само извоз буде што већн. всћ баш на против саветује, да ce из земље не извозе производи, на којима нема иравога добитка, a само туђи непотребни да ce не увозе. Цео систем мисли нашега Крижанића о трговинским односима противи ce строго меркантилноме учењу и зато би о њему могли слободно pehu, да je на његов економно-прлитички програм учење меркантилизма утицало y истој оној мери, y којој je оно н.пр. пресудно било y Колберовој економној политици, која je баш y његово време полагала темељ привредној снази Француске. Оно, што je велики Колбер y Француској учинио (1661 —1683.) то je Крижанић световао ондашњој Русији и тек један део његова програма би прихваћен y потоњој Русији Петра Великога. Камо те лепе среће, да je економни и политички програм Кржанићеве политике још за онда y Русији прихваћен бити могао. Јер y томе случају нити бп Русија (a поред ње и остало Словенство) све до најновијега доба патила од немачкога уплива, нити би наш Крижанић y Сибиру толико тамновати морао ! С тога мислимо, да je и погрешно и неправедно убројавати Крнжанића y ред обичпих меркантилних micana. 2 ) Мл и данас видимо да сви' културни народи воде озбиљна

*) Начелно мпсао државног оргаиизовања заграничие трговпне находп ое већ y Платона н y Морусовој Утоиији; затим y спису Фихте-а Старијега: „Der Geschlossene Handelsstaat,“ на y Фуријевој Фаланстери (нарочцто y сппсу учешпса му Coignet-a .0 реФорми трговине“). v Jlvia Блана ц y модерних ко.тективпота.

ii л. i X У 7 ni OU 4 r.x-2) Тако загребачки проф. 81. Lorko.vié y овоме „Sadanjem stanju gospodarske nauke“ (y књ. 103. „Eada Jugoslavenske Akademije.“ Zagreb, 1891. на стр. 119.) вели :„а spada ovamo (т. j. y школу меркантилаца) i Hrvat Gjuro Krizanić— Nebljnski,“ чиме му je дуплу неправду учннио јер ce Крижаник сам увек Србинон знао и назпвао., ПроФ. Брикнер увек и свуда га зове „ученим Србином.“

373

КРПЖАНПЋЕВА ПОЛИТИКА