Delo

рачуна о природп и развпјању њихова загранична обрта, и ако о њему меркантилистички не пресуђују, већ обично само спољну тенденцпју неповољнога бпланса. a при иначе слабој привредној моћи народној, сматрају за штетну појаву. Саме циФре no себи , без процене свих привредних и Финансиских прилика, још нам ништа сигурно не казују. Загранични бпланс Инглеске y најновије време нпр. неповожан je, али то никако још не значи да зато привредна моћ инглескога народа слаби, већ y овоме случају башна против само сведочи, да je његова потрошачка моћ силно порасла, јер што Инглеска привидно губи на разлпци заграничнога обрта (већега увоза но ли извоза зе-мажскога), то она многоструко накнађује прпходшма од својих капитала на страни уложених. Међу тим наш трговински биланс нпр. активан je, јер on за последњих шест година (1888 —-1893) показује проссчнп годшшбп вншак извоза од 7'5 милијуна динара (ма да смо ми мишл-.ења, да п ова околност због невернпх Фактура услед царињења no вредности не стоји) и шта више показује општу тенденцију растења. Али кад, познавајући нашу нејаку прнвредну снагу, y овај рачун no новчаној вредности унесемо наш годишњи извоз новца (анујитете y злату) na стрзиу услед све већп задужења државног, онда напротпв добијамо овај негативнп ресултат : да нам ce за пстих последњих шест година naru новчани загранични биланс показује y средњу руку пасивап са дванаест милијуна дипара годишње (a извесно je да ми y накнаду за то немамо никаквих новчаних прпхода са стране). Ми паведосмо овај прпмер нашега биланса, да, не улазећи овде y да.пу оцену саме стварп, —на њему самоме покажемо колико je заблудно приписивати олако меркантилизам онде, где ce води само једаи користан рачун о међународиим трговпнским ii повчаним односима. Јер пначе с правом бп смо ce могли и дан данас запитатп ; na где онда престаје меркантилност за цео образовани свет толпко важне, сувремене статистике заграничних обрта ? «Господарв царв все торговство, кое са сг иннми народмп да приметЂ на свое имн и велп Крнжанпћ (I. 9. n књ. 11. 56.) и овај његов предлог on намењује Руспјп нарочпто с тога. што су je странп трговци na штету и народа п државе поплавили били, a међу тим би п народ п држава впше

374

ДE Л O