Delo

„Не питајте“, рече ми она, „ja сам je убила“. „Шта то говорите Дули“, рекох joj. «Јест, ja сам je убила; ал’ шта ћете то je било јаче од мене, a после тога, зар сам могла и помислити да he ce овако свршити ? По гласу којим je то рекла осећало je ce као да ce каје, као да моли за саучешће, за опроштај, ал’ одмах као да ce присети нечему, убрза корак и само ми рече : «Не мојте ме даље пратити, идитеА Ja ипак пођох даље за њом, осећао сам колико сиротица мора да пати, с тога ми дође да joj кажем ; „Е na добро, ако те нпко више не воли, ти знаш да те ja волим ; ja који сам те први пут впдео оног лепог вечера, одушевљен својом младошћу као ретко кад, ja који... Она поново застаде. «Не мојте впше ићи са мном, идите, бежите од мене, заборавите ме, jep., ja сам рђава, ja сам врло рђава“... У очима joj заблнсташе сузе. Рекав то опет пође убрзанпм кораком, a ja, ja остадох, Помисао да hy joj бити на досади и да je моје присуство неминовно подсећа на прошлост и онај мир, y коме су joj протицали дани, још пре непуне две године, задржа ме, и спорим кораком пођох даље дајућн joj времена да нзмакне. Донекле сам je још пратио погледом, a после je изгубих из впда. И то je био последњп пут. што сам je видео. * * После кратка времена чујем да je ciapa умрла, и да je Дули no њеној смрти одмах отпутовала некуда. Пошто сам ce доцније кајао што да je оставим онако саму, и што да ce не виђам с њом баш и y пркос њеној во.ви, то одмах одем староме чиви да од њега чујем шта je с њом. Старп je плакао као дете. «Видите ли шта би, Herr Doctor, отишла без с Богом и без опроштаја, и ja, њен жалосни деда, ne знам ни где je ни шта je с њом”. „А знате лп шта je с оним несрећником ? в запнтах га. «Je л’ те, с Артуром» ?

400

ДЕ Ж O