Delo

тешким u oanCHUM *) иутем , којим су данашњи културни народш пошли : да слободније u ca вишега гледшита тумаче ирироду. Онако исто као што упоредна Филологпја доказује: да je човечијп говор дакле пум могао доћи до одређеног облика, једпно усавршавајући ce упоредо сачовечпјим радом на стварању алата, тако нсто ce мора закључитп да y опште за учвршћење п напредак човечпјега интелекта, мора бпти од најважнпјега значаја моменат онога начела, - „технологпски моменат” који дпктује човеку : да својпм радом да мртвој грађи облик y коме ће му свестрано корцстптн, na га чак и y раду заменпти Друштво je све впше морало долазитп до сазнања тога. начела, н почевшп свесно тј. употребом прпродппх закона на њему радитп, човечнјп je пнтелекат упућен новпм правцем, сасвнм разлнчптим од правца умног развића старпх културнпх народа. У разлпцп та два правца умнога развпћа налазимо грађу за објашљење надмоћностл модернпх културнпх народа над старнма. Да бп ту разлпку што појмљпвнјом: представидп свестп, ц, њоме ce лакше могли служпти прп осветљавању културе поједпнпх народа, ja ћу пх no прпмеру Reiileaux-a назватп нарочптим пменпма. Правац којим je пошло умно развиће данашњих културннх народа путем напретка умног процеса стеченог открпћем механнчких, Фпзикалних п хемнскпх сила п прпменом њпховом назпвамо : манганистичким , тј. ;рад којпм човек упо-

*) Ca каквпм cy ce ouacmiit тешкоћама морали борити данашњп културнп народд y својој тежњи: да буде свест y корисх правшшог тумачеља ирироднпх дојава доказује прнмер Галддеја. Узвцк: „е pur si umove“ ! којп му зшеаонип напретка жел.нп свет прпппсује, показујући на п.сга као на телесно сатрвеног, алп укно јуначког Јгученпка своје пдеје, манпФестује нам уједно ocehaje y којпма научарн слободндјим ндејама показиваху умнп отпор: противу традпдцонпх тумачеља прпроде, старих реакционара. Галилео жртвујући ce, освојпо je правац којпл су, cpecißOii научне технпке, дошли данашши просвећени народп на впсокц ступаљ своје културе. Такве cpehe напр-. не бејаху исламскп народи; онп y евоме племову Мавра претише да успешно претеку генија европске дивллпзацдје, али њцхови „Гадилеји* Аверход noj-ieioiue реакцији ; она укочп сваки дал.и напредак код п>цх; шта више, пример којп наводи Афганскп Шеик, Џемал Един; да je Калцф Ал Хадп, y Багдаду, дао, да ce пет хиљада „философз“ зако.ву, те да бц тиме „науку“ y исдамским земљама до корена carp'o , доказује нам, да uii та реакцдја не да ии могућноста, да пкада самосталппм животом дођу до впсине модерне. културе (в. Realeanx: Cultur und Technik).

418

ДЕ Л O