Delo

ttS EZESSIOITIST Пре сто година била је једна пзложба слика, о којој се тако исто врло много говорило, нпсало п расправљало, као што се говорн и ппше о данашњој пзложбн слика мпнхенскпх п диселдорфских „Sezessionistaa у Бечу. Она изложба слпка нпје се одржала у Бечу, него у Рпму. На оној пзложбп нпсу изложили радове сликарп целе пзображене Европе, него само један Једпнн уметнпк- II ако j'e тај уметнпк своје слпке пзложпо у Риму, оиет су га сматрали за утемељача нове немачке уметностп. Тај човек звао се Asmus Jacob Carstens (1Т5Р—1798). Карстенс је бно првп. који је иодпгао cboi моћнп глас протпв уметничког правца свога времена — протпв Rococo’a“, којп је господарно не само у Француској, него у целој Европп. Он првп устаје протпв сдикара W а11 е а n’a, као најбољег представника те уметнпчке епохе ; устаје против љегове „љубазне појезпје у бојама“ п против свеже, умпљате, љупке u нежне fin tle siecle — уметностп једног Greuz’a, Chardin’a п Fragonard’a. Карстенс нп најмање није спмпатпсао њнховој уметностп, која је својим Фантастичким облпцима, лаком елеганцпјом п финим и љупкпм бојама, заноспла свет п уметнпке седамнаестог стодећаНа сликама Карстенсовим нпје впше бпло лепих грацпЈ'а. љупкпх, пуначких и веселих анђелака и нежнпх u шареннх цветића. у којпма су се ваљушкале лепе, чаробне u заносне голе женскиње- На престо лепих грација подигао је Карстенс богињу, сасвим мирну u озбиљну, која се бави високим мпслима и која нерадо иогледа немачку земљу и немачки народ, него је управила свој иоглед у даљне даљине, не бн лн угледала поносну земљу старих Грка п Гимљана- Тамо је мислила да нађе снаса за немачку умегност. Данас су се појавила оиет слична времена за немачку уметностПојаву мннхенских и диселдорфскнх сецесиоинста, можемо сравнпти са појавом Карстенсовом ире сто година, јер н сецеснонисте су намерни, да створе нов иравац у немачкој уметностп, као шго је то нсто намеравао и сам Карстенс, са увођењем старо-грчког и римског нравца у немачку уметност.