Delo

Sezessioniste 123 Карстенс, РаФаел Менгс и остале класицисте, који су обожавалп класичан Рнм, талпјанску природу, генијалног РаФаила и Микеланђела, нису нпкад моглп постатп прави народни уметници. Поред „Класицисте“ јављају се у немачкој умегностп и „НазаренииТп нови уметници, место старог века заносили су се средњпм веком, место Олимпа, поштовали су хришћанско небо, место грчких и римскпх хероја, одушевљавали су се немачким националним јунацима. „Назарени“ су се много држалп римокатоличке струје у литератури п реакционарног правца у политици. Под хришћанством разумевали су они само католичанство и држали су, да права уметност не може ностојати без католичанства, зато је код њих релнгиозна уметност била на првом месту. Као што су „Класицнсте* поштовале „класични Ри.чи, тако псто су се „Назаренп“ одушевљавалп ,,хриш£анскам Римом“ — његовпм велн. чанственнм црквама, које су биле украшене божанственим мадонама u другим светптељпма. Готово сви „Назарени“ живели су као калуђери у манастпру St. Isidoro. Они су јако ирезали од старе грчке и римске уметности, а пмали су понешто калуђерско-хришћанског страха u од саме чпсте ирпроде. Па u „Назарени“ нису могли задобптп немачки народ за своја дела. Они. заједно са класицистпма, заклопили су већ одавна своје очп, које нпкада нпсу хтеле посматрати лепоте своје домовине, него дражи лепе Италије. Њихова места заузели су данас мдађи, али врло даровити људи и права чеда свога времена, који нису хтели поћистопама својихучитеља. Ови млађн слпкарп држе се строго оних речи чувеног Гетеа, које је некада рекао Екерману: „Мап spricht immer von Studium der Alten, allein was wili das anderes sagen, als: richte dich auf die wirkliche Welt. und suche sie auszusprechen, denn das thaten die Alten auch, da sie lebten“. II заиста, ови модерни уметници не имитирају впше старе грчке u талпјанске уметнике, него стварају opuгнналпа дела — дела. која одговарају духу новог времена, духу нове Немачке, а не Немачке старог Гетеа u старих романтичара- Старе Немачке — Немачке прича, Немачке чувених јунака, Немачке натуљака, која нам је пре изгледала пуна дражи и лепота, те Немачке данас впше нема. После двадесетогодишњег строгог милитаризма, у којем су неговани, храњенп и очувани само натрпотски осећаји, наступило је ново доба. Соцпјалне струје, етичка питања u најновији изуми у науци, јако су уплпвисали и на немачку уметност- У немачкој уметности наступа епоха натурализма. Натурализам, који је испрва важпо као х и w у модерној уметности, био је само неко нрелазно стање, био је еиоха озбиљиог студирања, епоха, у којој су уметници тежилп, да се ослободе старих рецеита за уметничко стварање, да се ослободе „А t е h е r 'а“ и „С 1 а i го h s с u r е 'а“, да се ослободе комионирања и шаблонизирања, са којим су представници класпцизма u немачке романтике сакривали природне истине ii прнродне лепоте-