Delo

124 Д Е Л 0 Натурализам спремио је у сликарству „ Impressionistе“, које некп пемачкп крптичари назпвају „Propheten des Liechtes und Phanatiker der Sonne“ Пмпреспонпстпма прппада будућност у слпкарству, као што п Вагнеровом правцу прииада будућност у музпцп. Па у чем се састоји бпће те немачке модерне сликарске школе ? Модернп сликари не само шго готово сваку своју слику слпкају у потпуној сунчаној светлости, него онп врло радо узпмају п саму сунчану светлост за предмет своје уметнпчке пзраде ; и као год што врло радо сликају леп, светао п јасан сунчанп дан, тако нсто нн најмање не upeзају од ладнпх, сз^морнпх, магловитих, пролетњих п јесењих дана. Модернп слпкари обожавају прпроду н у њеној најнезнатнпјој појавп. Онн не трче кроз цео свет, као старе класпцнсте и романтичарп, да гдегод угледају какав величанственн залазак сунца илп тајанствену месечпну, која потпуно одговара њнховом укусу и коју ће онн одмах ставнтн на платно- Класицпсте и романтичарп тражплп су у чпстој природи слпке, Koje ће потпуно одговаратп радовима старпх мајстора, дли таких слпка нпсу нпкад моглп наћи у чистој природп. Модернп сликари труде се, да докажу свету, како је то највећа лудориЈа, ако се данас којп слпкар туђп од обичне прпроде и обичних ирпроднпх појава. Зар се уметнпцп морају ограничпти само на величанствену природу и њене појаве ? Зар нам у својпм радовпма морају износити само оно шго је сјајно, појетпчно и Фантастпчно? Зашго не повлоне мало впше пажње оним ландшаФт-слпкама, које немају силне дражп у облику? Модернп сликари не греше у томе погледу. За модерне сликаре је „природа п у најмањем највећа.“ Онн нам у својпм сликама износе обпчно поље, њпву, ливаду, мирну реку п врло велпко а u врло немирно море. По неког модерног слнкара занима н сам рит, са својим лакпм. иријатним и неприметним шумом, својом дубоком тпшином u своj’om чудноватом маглом- Код модерних сликара онажамо саму љубав према оним људпма, којпма је неизмерна сирогиња, рад и патња сасвим уништила Физпчку нлемснптост. Љубав наспрам тих спротана и пстпнитост њихових осећаја тако је псто велпка, као и нрнродност самих прсдмета. Ко је имао прилике да видн Fr. v. Uhde-ову слпку „Komm Herr Jesu, sei unser Gast“, нли Мах Liehermann' ову дпвну слику Altmannerhaus in Amsterdammu, тај занста нсћс моћи тврдитн. да су ти слнкарн нз простог рачуна за неким слнкарскнм успехом, нашли за оне сиротане, онаку силну и јаку моћ у изразу. На Лнбермановој слици внднмо сиротне старце, ко н су се погнули под теретом јада, натње и сиротиње. У дубоком ладу листнагог дрвећа, ссде те старкел.е, одмарају се и иомишљају на своје некадање леише дане. Нзгледају нам, као да сви једнако ocehajy, алн колпко обиље индивидуалног жнвота опажамо у свакој од оннх маркантних глава. Таке главе могао је створити само онај умегннк, који је са гпм лнчностима једнако мислио и осећао.