Delo

Sezessioniste Модернп слнкари ставилп су себи за задатак. да створе онако слпке, као што пм оне нзгледају у чистој нрпроди. Нз тпх разлога сликају они оне слике, које треба да прикажу дневну светлост, у иравој дневној светлостп, а не као старији слпкарн у „Atelier’yw. На тај начин теже модерни сликари да испптају уплпв сунчаног светла: теже да дознају, како нам изгледа]у п)>едметн у некој извесној светлостн, када ux посматрамо са пзвесне даљине : теже да дознају, да ли конгуре дотпчнпх предмета пзгледају јасне нлн магловпте. Тпм својпм слпкарскпм радовима онп нпсу намерни да створе неке научне илустрацпје. него теже, да нам прпкажу објекте у извесној светлости. Дакле xolie да к онстатују праву н нстнниту иојаву облика поједпних предмета. Присталнце старе школе у слпкарству пребацују модерним слпкарима, да су пм радовн сувпше нетачно изведенп, да не опажају јаснпх контура, једном речп њихове радове назпвају погрдним именом „Schmirererei“. Алп када бп та господа мало боље погледала п ироучила природу, увпделп бп, да су њихово грдње сасвпм неосноване. Слпке модернпх слпкара могу се сматрати плодом њнхове озбпљне студије н савесног посматрања свега оног, шго се у црнродп впди и што се не вндп. Али нрпсталпце старе сликареке школе нду још п даље, те тврде, да студпје светлостн модернпх слпкара нпсу достојне слпкарске нзраде. Са том својом тврдњом по највпше вређају модерне слпкаре. Старп слпкарн узвисплп су се над прпродом. Наша прпрода у свакоЈ својој појави нпје за њпх довољно „лепа“. Својпх погледа онп ће удостојнтн само неке „лепе“ прпродне моменте u предмете. Модерни сликари обожавају целу прпроду Онп сматрају себе за њене ученпке, а као ученпцп не усуђују се, да на прпродп нешто ХЕале п одобравају, а друго куде и забацују. Онп су сретнп што на сваком прпродном створу могу да впде неку лепоту п да у тој лепотп ужпвају. Кад ироучпмо псторпју уметностп свнју епоха, видећемо, да је свнм нравнм уметницима природа бпла најбоља школа- Свп велнкп уметнпцп су опажалп п пзучавалп прпроду и тежплп су, да створе дела, која ће бнти слпчна природп. Успех тпх тежња завпсио је увек од уметничкпх средстава, зависно је од органпзације u неговања чула, од темперамента и духовног нзображења дотнчног уметника. Данашње наше посматрање п ужнвање у самој природи, бптно се. разлпкује од посматрања прпроде осталих векова. !Место некадањпх занешењака u сањалица за прпродом, у нашим данима наилазпмо само на обожавате.ље ирпроде, наплазамо на људе, који теже да упознају нриро ду у њеним најнезнатннјпм иојавама. Човек, којн јс толико векова радио на култури u којн је прп подпзању те вслпчанствене културне зграде еасвим заборавпо на ирпроду, на њепе дражи и лепоте, у нашим данима опет се сећа нрнроде п нриродног жпвота. Он иочнње да завидп сељаку. који у своме идилнчном животу нн најмање пе иознаје терете културног жпвота, алн ночнње да га u сажаљева, радп његовог патннчког жпвота.