Delo

128 Д Е Л 0 пз народа. Можда ће штованнм читаоцима нзгледатп чудновато, што^ Уде на тај начпн тумачи бнблију, али тако тумачење п тако схваћање библије, није јединствено у псторпјн светске уметности. Познато је да је велнкн немачки сликар Дирер уводпо Хрпста, међ сељаке својих времена, а великн Rerabrandt пренео је бпблиску историју у своједоба. Па н за саме талијанске ренесансе, можемо наћн сличне примере. Је ли Pavlo Veronese у својој слнцк „Свадба у Кани“, ставне Хрпста Спаситеља у најсјајнпји двор, међ највеће млетачке арпстократе свога времена. Па опет зато, та слика и са таким спгнеом, није ни најмање изгубила од своје уметннчке внедностп. Зато u слике једног Уде-а, у којима су бпблискн догађајн пренесенп у наша времена н протумачени језпком наших дана, неће ни најмање нзгубнтн од своје силне лепоте u велнке уметннчке вредностн. Као што видпмо, за своЈе слпке, узимао ie Уде дпвне мотпве, п са тим мотнвнма, могао је он најсплније, најдубље и најјаче да потресе u да заталаса људске осећаје. Лица његовпх слика, тако су пуна пзраза u осећаја, да ће човек на први мах погодитп, шта је хтео Уде да изразп на дотичном лпцу. Сплна стваралачка снага Уде-ова опажа се п на његовим најновијпм радовима. На слпци „А uf der Flncht* ирнмећујемо дпвну сеоску околпну, над којом се надвисила тешка јесења ноћ. У предњем делу слпке, на шпроком путу. впдпмо сасвпм спромашну обптељ, која је напустила село u журн се, да у каквом другом месту нађе пребнвалишта Па у чему лежп драж те слнке са тако једноставнпм мотпвом ? Драж целе слпке лежи у оној тамној јесењој вечерн, лежи у оној спвој маглп која се надвпспла над тавним п суморнпм зеленилом, лежи у оној слабој светлостн малих светиљака, које светлуцају кроз нпске прозоре cuромашнпх сеоских кућица, лежп у оним днвнпм тоновпма, са којима је Уде верно изразно неку жалост, сету, тугу н врло слабу наду на бољу u лепшу будућност. Са оном сиромашном породпцом, подигнута је та дивна ландшаФт — слика — до величанствене слпке сплне патње, али не само иатње, него п љубавп — и то љубавп родитељске и љубавп дечје. Опа жена из народа, са опалим лицем, која је притиснула дете на груди своје, да га сачува од зиме, нпје сасвнм обнчан створ, којн ће у тешком раду, патњи п сиротпњи, да проведе још и остале дане свога живота, па да га иосле сасвнм нестане, као н оног обпчног црвка из прашпне — него то је мајка нашег Исуса, а оно детенце у њеној руци — оно је Исус Христос. За њпма корача Јосиф. Немачки критичар 0 11 о Ј u 1 i u s Bierbaum карактернше Уде-а овим речнма: „Dieser Naturalist sah Fruhling Sommer, Herbst und Winter iinmer mit den Augen des Poeten an, und seine Bilder aus der Natur, erziihlen schlieht von einen stillen Gliicke“. Te речп најбоље су карактерпсале другу Уде-ову слику „В е i m Abendlauten*, колнко појезије колико леноте лежи у тој слици.