Delo

Sezessioniste 129 Шта нам та слика представља? Лепо дивно вече. Сунце се смирило. Зашло је већ за питоме брежуљке. На западу још се опажа слаба румена светлост. Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навлачи се густ и таман покров. На небу тек што се засветлуца по нека мила п сићана звездица, која ће да осветли ону таму, што се прострла над земљом. Кроз ту слабу копрену мрака поткрада се лаганп поветарац и целива знојно лице оног уморног радника, који корача преко шпрокпх пољана. Кад је чуо глас умилног вечерњег звона, које нознва верне на молитву, скинуо је шешир са главе и помолпо се Богу. Топле молптве шаље свевпшњем творцу. Благодари му на досадањпм небесним даровпма и нада се, да га неће заборавити ни у последњим данпма његовог земног живота. „Grablegung Christi* спада међу најлепше радове тога уметнпка. II та слпка тако исто је чувена ради свога мотива п сплне снаге у изразу појединих лпца. На овој слицп не опажамо више онај дпвљи и појетички ландшаФТ, са којпм је Уде знао да украси сваку своју слпку. Целу ту слику пспуњују само људска тела у природној величпни. Два млада п снажна човека и један старкеља носе мртво тело ХристовоМати Божја љубп ладну руку свога сина. Силну жалост и тугу за изгубљенпм сином опажамо на њеном лицу. Неки ратнпк са лучом у руци расветљује пут тој пратњп. И ова је Уде-ова слика велпчанствена. Врло велика снага лежп у изразу појединпх лица, а особито су лепе п маркантне главе она два младића, којп носе мртво тедо Хрпсгово. Критпчарп старе школе пребацују Уде-у, што се на главном лпцу, на мртвом Христу, не примећује никаква идеална лепота, п ако признају, да је утисак целе те слике врло силан (Наставиће се) Беч. Ј1авле тЛагари^к ДЕЛО VI