Delo

П030РИШНИ ПРЕГЛЕД Дубравка, приказање у три чињења Ивана Фр. ГундулиКа. (Прпказано први и}т 9 Фебруара 1895 г.). Карактеристика је дубровачке књижевности што су се ' њој увек налазили одјеци онога књпжевнога рада, којп се у то доба развијао у великој књижевности талпјанској. II пастирске игре беху отуда пренесене у Дубровник. Пастпрска игра била је драматски облик с одређеном садржпном. У њој су се иред градско становншнтво нзносиле сцене из пастпрскога живота, пдплски догађаји, једнолики и ио предмету и по личностима које у њпма раде. Од првих пдила прешле су у пастнрску нгру поред заљубљенпх пастира п пастирака, њихових другова u забринутих родитеља још п разна шумска божанства — виле u нимФе, сатири и сагирпце. Љубавни заплети н љубавнп јади, природа п њена деца — сав тај измпшљени свет занимао је у старо време мирне грађане, а несташна и слободна сатирека н пастирска шала раздрагала би их те бп заборављали дневне муке и невоље. Нико од гледалаца није ни примећивао како је тај пољски свег из основа лажан. Пасторал с таквпм особинама бпо је иогодан u за Дубровчане. С тога су радо и читани и гледани ирви оригинални]пасторали дубровачки од Николе Наљешковића и Марина Држића : за то је Златарић нревео Тасовог Аминту, а Бурина Гваринијевог Верног иастира. Толики успех иастирске игре навсо је и највећега несника дубровачкога Лвана Гундулића те је и он по прнмсру страних знатних несника написао н једно такво дело. То је чувена Дубравка. У њој је најдивнијим стиховима опсван настирски обичај да сс једнога свечаника верн најлепши настир с најлешиом пастирицом. То весеље нометено је нешто мало тпме што је гпздава Дубравка доведена иред олтар с немилим јој пастнром Грданом, али се у цркви зби чудо те дадоше Ду бравку њеном Миленку. Кроз те догађаје проведени су и други заљубљени настири и сатири, те у пастирској игри Гундулићевој има највише