Delo

ПОЗОРПШНП ПРЕГЛЕД 131 љубавнпчкпх етпхова. Каквом лепотом дшпу ти стихови ii данас! На деним говорпмо Дубравке, на јадованцц Миленковој, на свима местома дпвне Дубравке опажа се она велика снага Гундулићева певаља која ће за мало времена зачудпти свет у великој енонејп — Осману. Али нпје •сва ваљаност Дубравке у лепој, заносној дикцији. Гундулић је умео унетп у конвенцпоналну пастирску игру још нешто што је знатно уздигло вредност његова насторала, а то је слављење дубровачке слободе и цртање дубровачких обичаја. Високнм, свечаним гласом говори он преко рибара u пастира о слободи дубровачкој, о добром уређењу u жпвоту државном, а све је то на свом месту, јер је песннк везао време у које ее догађа Дубравка за дан заштитника дубровачке републике, за свегога Влаха. Али славећи Дубровник u добре стране његове. Гундулић је ударао на рђаве обичаје друштвене. II колико је његова песма топла кад славп „премилу, гпздаву" слободу, толико је силовпта кад стане нападатн мане дубровачкога живота — лако жнвљење у људи, гпздање у жена, љубовање у младића. 0 свему овоме говори се на више места у Дубравца, и то је у њој ублажпло ону усиљеност, ону хладноћу коју свака пастирска игра мора имати у себи но старинској традицнји. Кад се нрема томе озбиљном иевању у Дубравци ставе они веселн говори сатирски, оне шаљиве сцене између сатира и пастирака. и кад се дода оно љубавнпчко јаднковање, онда се види колнко разлпчности има у Дубравци и колико је та разноврсност допринела леиотп п занимљпвости њеној- II ма како да је сада гледаоцу необичан изглед пастирске nrjie, пнак ће свакп осетити лепоту многих места у Дубравци. Прва сцена, говор пастира Радмила, тужење Миленково, разговор Дубравке <е другама, причање гласнпково и говор редовника — све су то несничкп тако лепа места да ux заволн сваки ко пх само једном чује или прочита. Такво дело умео је створити геннје Г}гндулпћа u у уском оквпру пастцрске нгре. — Ето у томе су чари Дубравке, п за то не знају шта раде они којн при оцењивању оваквог старог пасторала траже у њему и радњу н карактере u склоп као у каквој сувременој драми. Приказпвање овога старога „ирпказањаи било је прилично ; сасвпм добро било би да су сви глумци савладалп своје улоге како треба. Многн су говорили тако као да и њима није потнуно јасно оно што говоре. Како онда да публика разуме њихово декламовање ? Поред тога, првн комад нз дубровачке драматске литературе могао се проиратити говором, у коме бп се пмало много штошта објаснитп иублици београдској. Huje ваљало смести с ума да нас од ирве представе Дубравке растављају два н но века, и за то би добро било да се њена садржина нзнела на нолеђини лпсте. То би великоЈ већинн гледалаца олакшало разумевање старпх дубровачких стнхова, а то бн онет учннило да се Дубравка боље прими и одјужи на репертоару. Прсдстављачи — од којпх је г. Стојковић особнто добро одиграо сатнра Дивјака — брзали су у декламовању стихова, а то је отежавало разумсвање н учинило да је комад и иоред мењања декорациЈе брзо евршен. Остало је времена 9*