Delo

132 Д Е Л О да се могла одиграти која дубровачка мала пијеса. Уз Дубра&ку би, мислимо, лепо пристала красна комедица Марина Држића Новела од Станца (прпча о старцу Станцу). Спн дивљпне, романтична драма у пет чинова, написао Фридрих Халм, превео с немачког Мих. Р. Поповић. (Представл>ано први пут 21 јануара 1895 г.) Предмет овога драматскога спева одаје његову старину. По њему већ може се видети да је он чедо слободне романтике, јер је овде опевано нпшта мање него заљубљивање полудивљега човека у образовану Гркињу и промена тога днвљака у мирнога становника грчке насеобине Масалије. Да не би овакав предмет изненадно људе нашега столећа, писац је свом спеву ставпо на чело Русовљеве речи : „Људи еу рђави па ппак је човек по природи добар! — Нека се диве колико хоће људском друштву, оиет ће битп истина да оно гони људе да ее мрзе према томе како пм се пнтереси укрштајуи. Заклоњен тако именом чувенога Француза, Немац ie мирно развијао свој измишљени спев. Он је најпре оппсао тиху Гркињу и њену жалост кад су јој оца заробили варвари ir кад му нпко не хте помоћи, ни суграђани, нп власт, ни њен просплац, ћпФта Полидор. После је радњу пренео у Севене, у дивљпну, где царују Тектосаги и њихов ратоборни вођ Ипгомар. Ту добра кћи ослобођава старога оца од ропства; ту вешта Гркиња својпм чарима заноси памет Ингомару, и он одлази с њом њеном дому. Син дивљине постаје у питомини ратар, грађанин и члан породице. Овако измишљен догађај не може придобити гдедаоца, пошто је невероватан, неприродан. Тешко да би њега опевао којп немачкп песник сада, алп за четрдесете године (тада је Халм п спевао Сина дивљине) ово је био одличан предмет. Немац-Формалиста знао је ово разрадити тако умешно и окитити тако вешто да многе сцене његова спева очара^у и око u срце онога гледаоца који не може спазпти мајсторпју пишчеву. Груб дивљак п љупка Гркиња у љубавном дуету — он иде за њом — она би оставила и оца и мајку збогњега — он постаје њенг она његова : све je то необично и примамљиво, кад је све онако згодно удешено и намештено, а све опевано слатким стиховпма. Алн у свему томе има мало радње, мало драмскога, а више причања, вшне енскога. И то је писац сиазио те је свој рад назвао „драматски спев“ (а не „романтична драма* као што се код нас зове) и извео га у везаном слогу, нри чему није штедео ни сликове. Све је у сиеву удешено да произведе еФекат u драма заиста ностиже жељени еФекат, само што он није трајан него тренутан. Док слушате како се Ингомар отимље од непознатог осећања које га све више и више придобија ; док гледате где од сурова дивљака љубављу постаје нптом човек — дотле вам је све то лепушкасто, али кад бисте ова>