Delo

Д Е Л 0 138 пздатих књига, Ц^лина је намењена шприм круговима ннтелнгенцпјег која је у најнепосреднијем доднру са масом народном, те према томе u у положају, да може на њега корисно утицатп u саветом u примером у свпма иптањнма из живота друштвенога. Да бп могла у народ уносптп u утврђиватп здраве иогледе о најважнпјим пптањпма сувремеппм, треба пре свега да је сама о њнма довољно обавештена. Одабпрајућп дакле материјал. редакција гледа иоглавпто на практпчну страну питања која се расправљају у појединнм чланцпма. У Бугарској су у последње време највише интересовала јавно мњење питања о акцпзу u десетку, и Цклина је, да обавести своје чптаоце о овпм пптањпма, донела на нрвом месту чланке : Акцизи, Једна неоиходност п о „закону за исиитивање десетка“. Пзлагање се у свпма овпм чланцпма одликује јасношћу п простотом, а погледп, којп се у њима заступају пли према којима се ова пптања оцењују, показују да су пм иредставнпцп људи напредни и добру народном пскрено оданп. Најважнпји је међу овим чланцима ирви, о акцизима. Предмет му је новп закон, којијео томе донела УШ Народна Скупштина, а побуда оцене које је он изазвао, у штампп, кад је бпо објављен. Владпнп су га органп у небо дпзалн, а опозицпонп опет у прашпну бацали. Ппсац овога чланка старао се бпти објектпван пспитпвач u савестан судпја u, по нашем мишљењу, у томе је потцуно успео. Пзносећи овај закон (којим се акцпзом оптерећују : шећер, ка®а п њезшш сурогатп, чоколада. кибрит, гас, шппрптус, ппво, стеарин, масло п његовп сурогати, чај, парФимерпје, карте за пграње, консерве, ајвар) пред Народ. Скупштину владаје пмала на уму олакшати аорезу земљорадничкој класи и довести у равнотежу буџет новим иорезима које би колико се може араведније били расаоређени на све редове грађанства. Побуда је, као што се впдп, без замерке, алп се не може тако исто рећп да је потпуно псправан начпн, на који се мпслп иомоћп народу. „Пре свега, велп ппсац овога чланка, мп смо протпвни иосреднпм порезама јер они, крај свих добрих страна које имају у иогледу буџета, имају u масу недостатака, због којих често спутавају економски напредак народни. Посредне порезе, а међу њих долазе и акцизи, не одговарају првој и најважнпјој иогодбп без које ни једна нореза не меже бпти изведена према пмовној снази онпх којп су их дужни плаћатп — они нису ираведни. У науци је у ио]'леду иореза освећено начело : сваки да нлаћа према својој имовној сназн ; који нма п колико пма. тај н ч'олико да илаћа. Посредне норезе међу тпм највшпе оигерећују сиротнпју н средњу класу... Бећипа ученпх Фпнанспста, који не мсшаЈу са науком иолитику или лажнп натрпотнзам, сагласни су у тврђењу, да су иосредне аорезе обрнуто сразмерне имовно) снази онхгх који их илаГмју, а нарочиго кад су тим норезима онтерећени прсдметн kojh су неопходно потребнп. Јасно је, да један богаташ, који има, рецнмо, 100.000 динара годшпњега прихода, не троши сто пута више гаса. шпнритуса, масла ит.д. од онога чнји јс годншњи нриход 1000 динара а нарочнто ако јс у нрвога, као шго то обично бпва у богатнјпх људн.