Delo

ПРЕГЛЕД Б5ТАРСКЕ КЊПЖЕВНОСТП 139 мала породпца. а у другога, што је опет обпчно у сеоскпм п занатлискпм породпцама, пуна кућа деце. „Богатога је богатство у парама, а спромаха — у децп,“ велп народна пословпца. У државн. KOja је као наша уређена на начелпма демократскпм, не треба да се прпбегава посреднпм порезама, кад се хоће буџет у равнотежу да доводи.“ .... „Наш државнп буџет је достпгао врхунац у растељу, а равнотежа му се не сме вшпе повраћатп новпм порезама, него смаљавање.м расхода u добро смишљеном економпјом по свима гранама државне управе.“ Полазећп са овога начелнога гледишта, ппсац у даљем разлагању доказује, да ће предвпђене прпходе од новпх акциза у сумп од 8,000.000 дпвара, са малим пзузецпма платптп сељаци п средња и нпжп класа варошана прво што се овпм законом хтело постпћи, као што се по овоме впди, сумњивпх је последпца. Док се на једној странп смањује народу порез на земљшпте зграде, впнограде ит.д. за 6,523-000 дпнара, овпм му акцизима тражп п наплаћује 8.000.000. Да ли ће се пак буџет довестп у равнотежу, тако је псто под питањем. јер тачно прпкупљање прпхода од посреднпх пореза завпсп од прплпка, које се не могу увек поуздано предвпдетп. II друга два од поменутпх чланака ове врсте заслужују пажњу. Другпм се истиче неоиходност прпбпрања, сређивања и објављивања свпју података, без којих се не може предузети ниједна иоле смишљенија реФОрма у државној управп нптп се могу тачно знати недузи од којпх патн друштвени жнвот, последпце које отуд пстпчу, па се, разуме се, не могу знатп нн лековп да се злу стане ногом за врат. У трећем се крптпкује „закон о наплаћпвању десетка“ н ппсац у крптпцп полази поглавпто са гледишта да нпсу приходп, од којих се десетак узпма, увек н у свима прилпкама пеизмвњиви. Оспм овпх чланака у којпма су предмет економска пптања пма у овим свескама u чланака посвећених другим пптањнма. Да бп народ, свесан својих права, био свесан п својнх дужности у једној правно и демократскп уређеној држави, потребно је његово.ј маси што впше елементарнпх појмова о праву, законпма, њнхову делокругу, значају н т.д. С. Казанџпјев, познати иравник бугарскп почео је под натнисом Судске белегике популарно расправљати ова питања ; у овој свесци говори о араву и о законима. — У Ц^лини се обраћа нажња н просветн, као такође врло важном међу чинпоцима народног напредовања. Неки H-hi> нам у једном чланку казује, зашто школе не нанредују у селима, u ио слицп, какву нам пзносп, стање је у Бугарској у овом погледу врло жалосно. Дао би Бог. да се новим законом о народ. иросвети прокрчи пут на боље. Вредн помен н извештај о једној екекурсији ученика земљорадничке школе ио неким крајевима Бугарске. II белетрпстика је заступљена са причом Цветко. од Мирча Драгошинова која се чита доста лако и са ингересовањем, и ако јој је тема доста обична u на обичаи начин нзведена.