Delo

140 Д Е Л 0 Покрај ових прилога у Ц^лини имамо и рубрику научни разговори, j којој се поиуларно упознају читаоци са важнијим нитањима из науке; j овој су свесцп разговорима премет извори глечери и дифтерије и чу ■вање од ње. Важне су тако исто и рубрике : домаКа економија, у којој је пуно кориснпх бележака и савета; белешке и новине^ у којој су белешке о важнијпм догађајима у полптичком, књижевном и у опште у културном животу богарскога народа; из часоииса и књига, у којој се обраћа пажња на важније стварп у бугарској журналистици, те се чптаоцп са њима ма у изводу упознају; библиографија и на послетку смесице, пспуњене разноврсним белешкама, које могу бити од интереса за бугарске читаоце. Ц^лина је, као што се види, уређивана тако, да у њој налази одјека све на што je у лано време корисно свратити пажњу читалаца и ми је стога топло препоручујемо оним нашим читаоцпма, који надазе да им је потребно пратити развитак културни у суседне нам браће. * * * Децембарска књига Бт>лгар. Пр-кгледа, о коме последњп пут би говора у децем. свесци нашега Дела, толико је заостала за новебарском, да се просто побојасмо, да г. г. редакторе није издала воља, о којој у новој књизи додадоше тако лепу сведоџбу Белетристика је заступљена бпла самим преводима, а наука нрилозима, ко.јима би пре било места у научним белешкама него лп у првом најваљанијем делу листа. Такав је, на пример, чланак иарламенти у целом свету, којиједва ако би, у оваком облику, подносио за какав дневнп лист. Од осталих покрај продужења Драгомановљева чланка старе картв за слободу вредни су номена чланци : Б аихшћева о утицају ко^и се оиажа и иосле извршене радње и М. Гринвалда о насељавању Евреја на Балканском Полуострву. Од рецензија у овој свесцц вреди наротито поменути рецензију Д. Матова о Македонско-славенском зборнику П. Драганова. Оцена је разуме се неповољна, јер г. Матов и г. Драганова ставља у ред српских агитатора за Македонију. Сакупљеном материЈалу у овом зборнику одрпче сваку вредност за изучавање језика, али му опет признаје неку вредност за изучавање мотива народних песама и њихове тонограФије. Проучавајући елементе народних песама. сакупљених у овом зборнику, г. Драганов је тврдио, да је у њима највише елемената српских. Ако је по осећању судити и о пацпоналности нлемена, врло )е важно знати о чем оне у својим песмама иевају u како. Лица u догађаји, оневани у македонским песмама, принадају но највећим делом српској историји. 0 бугарским догађајима и лицима нема ту ни помена. То је врло важан Факат, који је Драганов, лично незаинтересоваи у спору нашем са Бугарпма око Македоннје, заназио u нарочито нагласио. Ево како тај Факат објашњава г. Матов : „Имају ли сенауму одношаји Македонаца са Србијом а нарочито са Старом Србијом, п за тим владавина Срба у Македонији, а с .друге онет стране ногнора коју су нашле српске јуначке несме у на-