Delo

ПРЕГЛЕД БУГАРСКЕ КЊИЖЕВНОСТП 141 роднпм детоппспма — лако је протумачпти релатпвну надмоћност српскога епоса над бугарскмм. У пптању о нацпоналностп Македонскпх Славена не може се експлоатпсатп овај Факат све дотле, док се добро не проучп, шта је од тога очувано у Исгочној Бугарској. Данас само нема доста скупљача народнпх умотворпна у Источној Бугарској." Тако г. Матов. II то треба да послужи као довољно јак доказ протнву тврђења г. Драганова! Ово треба у псто време да послужп п нама као одговор на аргументе, које пзноспмо у децем. свесцп Дела полемпшућп са г- Ј. Мплетпћем о томе, да лп је баш Македонпја оддавнпх времена бугарска страна п мп га за то п псппсасмо у целпни како бпсмо дали чптдоцима Дела прплпку да пореде, што смо мп онда тврдплп са овпм што сад нашпм тврђењима на супрот пстпче г. Матов. Нама се, истпна, готово сплом под перо утурају неколпка пптања, која природно истичу пз овпх редова г. Матовљевпх алп пх мп за сад не пзноспмо, остављајућн их за другу прплпку. Објашњујућп одношајпма пзмеђу Македонаца u Србпје и нарочито владавпном нашом над Македоннјом — а она је скупа узевшп трајала впше од бугарске, — нацмоћност срискнх елемената у македонскпм исторпскпм песмама, г. Матов тим сампм прпзнаје, да је српскп утицај на македонске Славене бпо јачп од утицаја бугарскога, а тоје оно што смо ми тврдплп. Веже ли ово признање са онпм што смо говорпли о утпцајпма под којпма се слаже етнограФСкп карактер народнп, и г Матов, ако му је стало до нстпне, мора прпзнатп да данас не бп нп бпло македонског питања, да нпсу због сеобе Патрпјарха Дрнојевпћа, прекпнуте свезе пзмеђу севернпх п јужнпх областп старе српске државе^ А кад оно, само због те по нас несрећне околностп, постоји, и кад п Бугарп то увпђају. онда је грех попустљпвостп с наше стране не пзлазнтп на сусрет са готовошћу, какву Бугарпма диктују и њпховп рођени пнтереси. Не бпсмо се можда код ове рецензпје толпко задржалп, да нам за то не даде повода неки Дрпмколов почетком чланака Сраски јсзик аре.ча бугарском, штампаннм у јануарској књпзп Б^лгар. 27р1згледа. Мп ћемо сачекатп, док чланак не буде цео оштампан, па ћемо онда проговорптп о њему коју впше. Ппсац је узео на себе тежак задатак, да докаже, како језпк српскп нема нпшта заједнпчког са језпком Македонаца. Рекосмо тежак задатак, јер се за овакав један посао, ако се хоће да ie на науцп основан, хоће много претходнпх радова. Бугарп бп требало пре свега у нпзу радова неоспорне научне вредностп да пзуче особине поједпнпх говора у областн коју им нпко не сиорп, да те особпне објасне псториским развпћем својега језпка, да одреде јасно однос књпжевног пм језпка према иојединпм говорпма нтд. То псто треба, у колпко већ ннје урађено, да ураде u Срби. Тек, кад бп то бпло свршено, пмале би се према обрасцпма говора у Македонпји, како су очувани у народнпм умотворпнама, сакупљеним у чпсто научној сврсп, проучити њихове особине и поредпти са особпнама језика српскога н бугарскога. То је једпни начпн, да се ово иптање о језцку правплно решп. Језпк jet оцште је познато, подложан непрестаним променама, које могу пзазпватп