Delo

Д Е Л 0 14 2 разнолики утпцаји. Узиматп пак особине нашега књижевнога језпка п према њему одређивати, шта је српско, ашга не, па све што се у длаку са њпма не подудара оглашаватп да је бугарско, тоје посао лак, алп и површан, којпм могу себп тећп гласа експлоататорп лажнога патрпотпзма, алп не u прави научннцп. А тако је радпо г- Дрпмколов у овом чланку, којн таман толнко чпни частп E'hAiap. П'р^гледу, колпко u нама, Србпма, етнограФСкп радовн неких наших „патриота“. Оставпмо лп на страну овај скроз тенденцпозан чланак г. Дрпмколова, за осталу се садржину јануарске свеске В\,лгар. Пр-кгледа, може рећп да у сваком погледу заслужуЈв препоруку. Белетристпка је заступљена у њој оригиналном прпчом Тако је било суђено од Љубена н преводом Л. М-ва прпче нашега Л. Л а з а р евића Први кут с оце.ч на јутрење. До сад не читасмо ниједне приче од Љубена u, ако му је ова ирича један од првих радова на том пољу, за њега се може са доста права тврдптп да пма дара. Стару тему, коју је и Шексппр обрадпо у своме Ромеу и Јулији, умео нам је Љубен пзнетн на начпн доста жпв п пријатан, давши нам у исто време и неколпко леппх слика нз сувременога жпвота бугарскога какав је у селу. Од осталих прплога нарочпту пажњу заслужује чланак познатога економа Б. М н н ц е с а о И. С. Тургењеву u његовим социјалним романи.ча. Знамо да је овоме слнчан по теми чланак штампан у Зборнику Koin је у Москвп издала редакцпја Р. Мисли наменпвши чпст прпход на помоћ пострадалима због неродне годнне 1891. чланакг Мнпцеса је опет за то пун пнтереса за свакога, којп волп Тургењева, јер је рађен на основу у најновије доба објављенпх података. — Ан. II н о р к о в је покушао у чланку Јунак Мо.ччило сакуппти, шта се до сад све молло сазнати о овом познатом јунаку у народн. поезпјп нашој п македонској, а Д. Матов, чија нас вредноћа задпвљава, покушао је, у члапку Да ли је епска иоезија најстариуг врста иоезије 1 на основу рада Летурновљева (L’evolution litteraire dans les điverses races humaines) п Лудвпка J акобовско г a (Die Anfiinge der Poesie,) доказати, да je старија лирска поезнја, а не епска, као што се то обнчно до сад у уцбеницима узпмало. — Осим овпх треба обратитп пажњу u на ночетак чланка Н. С т а н с в а Неколико .числи о то.че шта и како 4a читају ученици, јер је ово нитање једно од најважнијих пптања која у наше дане пнтересују прпјатеље напредовања средњих школа. БиблиограФСко-критички одељак је врло богаг у овој свесци, аурубрицп књижевне и научне вести донесен је у изводу чланак д-ра Лазе Илића о бесилатно.ч лечењу, којп је шгамнан у нашем Делу, јер се и редакцнја слаже са мпслима у њему нзнесеннм. i ■ Врање Св.