Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГТАФИЈА Костадин (псевд.) Дарпградска Патрпјаршија и православље У европској Турској, — разматрања у прилог расправп црквено-просветног иигања у Европској Турској. Београд (у држ. штампарији Крал>евпне Србије) 1895. 8° 46. Цена 1 дпнар. Све до друге пеловине нашега столећа владао је у управнпм пословима Турске пзвестан, ио себп врло занпмљпв, дуалпзам: на Портп су господарплп Падпшпнп доглавннцп, велпкп везпрп, којп су, као u у свпма ратнпчкпм државама, могли бптп спновп ма које народностп у царству п онп су управљалп војним и спољним државнпм пословима ; у Фанару је „заседавала“ друга влада, која је, под Формалнпм председнпштвом Патријарха Нсточне Православне Дркве, имала у својнм рукама унутрашњу управу највећег дела царства, његове Фпнанснје, п разуме се, верско старање над три четвртнне становнпштва Турске. Ово на први поглед може изгледатп иарадоксално, алп потнуно одговара стварној пстпнп, п ако вам самп Турцп то Формално не бп нп по што призналп. Сетпмо се међу тим, да су свн господари не само Вла шке и Молдавпје но п Крпта, Еппра и другпх области Турске иолазплп на своја опредељења пз Фанара кроз чнтава столећа ; додајмо к томе да је то бпло још у већој мерп с иогледом на црквене поглаваре, а овп у Турској имају внше но игде, поред верскпх, и уиравнпх иремогућстава, па ће нам битп јасно : од куда у извесна времена толпка превласт Грка у Османском Царству. У осталом, једпом ратничком племену као што је турско, било је, нарочито за времена његовог бујања и наиредовања, баш u добро дошло, што је бригу око „ирозаичиих“ послова у држави могло поверити робовпма и пзмећарнма, те се тако могло цело „целцато" безбрижно предаватп свомс вшпем нозиву : завојевању света н шпрењу пророкове вере- Потомцн старпх впзантпјских деспота, династа и највишпх царскнх доглавнпка, као u представницп грчкога богаства на Балканском Нолуострву и у Архппелагу скупплп су се у Фанару око патрнјаршпјског престола, u гледалп да одагле деле влас-т са завојсвачпма