Delo

Д Е Л 0 146 нио једну погрешку, коју доцнпје нпје нико могло ноправнти, п ако је то — за време капућехајства ученог Косте Нпколајевића а н доцније — покушавано. После другог устанка мп смо се већ бнлн политнчки pasкомадали на сувнше сптне делиће н допста је за дивно чудо, даједном онако мудром човеку, као што је неоспорно био кнез Милош, nuje било јасно да норед свега ослобођавања и издвајања треба тражити неку везу, која ће цео српски народ у /јединству одржавати. И како да ту везу не уоче бар његови „учевнијн“ доглавнпци ? Али нашим худим искуством у том погледе као да су се добро користили Бугари Наш нисац тнм новодом, п не уцуштајући се ни у какву подробннју критику, — а п на што би ова бпла, у оваквом спиеу ? — вели (29—30) ово : „Само што је том прплпком u велпком уму п ненадмашној нолитичкој увиђавности кнеза Милоша нешто умакло од иогледа, а то је: дајебоље и не расправитп извесна начелна питања, него ux расправљати иосебице, у корист једног, а на штету осталнх делова истог народа. ,Од ностигнуте аФтокеФалностн цркве у Србији допста се користила Србија. Шта би јој у осталом сметало да је баш и без ње, с оним што су joj бсратп давали, још за неко време остала; а од ње је знатно штетоваонаЈ)од сриски. За некадашњу Пећску Патријаршпју добивена је аФтокеФална црква кнежевпне Србнје, а остали је народ српскп у Турској пуштен на милост п немилост. Нестрпљење, да се што пре виде пословн у кнежевини у што потпунијем реду, оштетило је дубље народне интересе“. И тако је доцније дошло да је српски народ у Турској место једног — Грка, добио два тлачитеља — и Грке п Бугаре. А „као штоје управа ])аселенскс Патријауцције, састављена из самих Грка, заборавила на оишти значај. вере, на се стала старати Једино за Грке, за грчки језик, за грчку школу и нросвету, нагонећи остале који Грци нису да се у том правцу образују, тако се Бугарска Ексархија бацн на проиаганду бугарску п буд je као црква у шнзмп, стаде за собом, на леи мамац словенскога језика у цркви, мамити све без разлике, и српско и бугарско. П колнко су још тврди нашп људи у својој вери и у својој евссти националној, впди се по томе што ни тај ни толики мамац није у Македонији ноказао нити каквих особитнх нити врло сјајних успеха Од Срба македонских две су трећине цошле за Бугарском Ексархнјом, а једна трећина још држн своју праотачку Bcj>y, још јс верна Беликој Цркви, но завету старих својих, и ако Велнка Црква ни пј>стом не миче да ма какву концесију учинн народностп словенској“ (37). Од год. 1845, од кад је установљена бооословија на острву Халки (код Цариграда), на до данас еиископи грчки из српских епискогшја у Турској нису —’ колико се зна — нослали нн једног ннтомца Србина да ову школу сврши, те да се тако оспособи за вишу духовну службу, и ако су то према етнограФском склопу својих епархпја требали да чине, а но уставу саметс школе билн су на то овлашћени. Бад су про пеколико годпна вођени живи преговори с ИатЈшјаршијом н другим меродавним Факторима о томе да се по извесннм епархпјама иоставе Србп за епископе, онда намјеодго-