Delo

КРПТИКА II БИБЛИОГРАФН.ТА 147 варано, Формадно с правом, како ми за то немамо кандидата, а кад смо ми ове хтелп да створн.мо, спремајући iix v богословији на Халки, онда су нам чињене у томе најразноврсннје тешкоће. 11a човек даверујејош да у таквим ириликама има посла с представницима Васеленске Цркве i Да видимо сад, како наш ннсац мисли да би ваљало радитн, пада се из овог непрнродног и неправедног стања нзађе ? Он је у томе потнуно објсктиван, као и у свему што је овом претходнло, те с тога не гледа на ствари с једностраног српског, ио у онште колико с пародносног толико u с верског гледишта. Према њему још није касно. да се ноправи оно, што је раннје искварено. „У Васељепској Патрпјаршији у Цариграду треба да се само одлуче да пођу бољпм иутем. Онде треба да увиде да је расцсп у Цркви пронзашао нз погрешака њнхових, н само пз тога. И расцена не само неће нестатп нре него што би сс погрешке поправиле, него ће он, с даљим трајањем погрешака, само већма пуцати п ншрити се. У Васељенској Патријаршпји треба да се једном сазна да васељенсни не значн грчка: да еу друго дужности патрпотичних друштава народности грчке, а друго дужности Васељенске Патријаршије. Дужност је Патријаршнје да је према свима својим верним, без обзира на народност, увек једнака. Патријарши\а није само грчка, да се једино за иотребе грчке народности брине. Искључивост грчка је у llarpијарши]и ироста злоуиотреба.1‘ Шта би данас било од занадне, католичке цркве, кад би се она ставила у искључиву службу једне, рецимо нталпјанске народности ? Не би ли то повукло за собом са свим логично н са свим оиравдано отпадање од ње других народа ? Али западна — римска — црква — та јој се правда мора одати, — ннје у ову погрешку никад падала и ако су саме папе, нарочито у последњим столећима, биле увек италпјанске народности, п ако је п иапство имало исто онако критичннх дана као што их је имала и Патрпјаршија, ако нс и још тежих. Из те једностраности изгледа да наша Васељенска Црква не може никако да изађе. Алп сад је већ пред њом, да као што иисац вели бира: „или ће она да начинн (бугарског) Ексарха излишним, или ће да чека да она сама постане излишна.‘\ Да се ностигне оно прво, потребно је да се задовоље ■оправдани захтсвп негрчких народности, на првом месту Срба н Румуна. „Православни Србп бнли бн задовољни (42). „а да се по областима Европскс Турске донусти но црквама служба на словенском језику, где бп год то желела већнна становннштва (одн. пастве) ; „б, да патријаршиске духовне власти, по својнм повластицама, узму у заштиту српске народне школе н просветне заводе, где пх год сада има, нли где би год општине желеле да се иоднгну, тс да се за срнсконародну иросвету извршп оно што је пзвршено п шго се врши за грчконародну иросвету : да живо настане да се накнаде хотпмичне погрешке прошлости и да се одмах почне васпитавати потребан 6jioj младића у богословекој школн патријаршиској, како би се црквене службе по народу 10*