Delo

148 Д Е Л 0 српском заузеле људима исте народности н како би се толикн запуштени манастири подигли : „г, да се за сад барем двема епархијама срискпм носвете епискотш српске народности.“ У овој последњој тачци ми се с ппсцем не би могли сложити из тога разлога, што поетављање на двема епархијама већ садржп произвољност; такво постављање внше не одговара ни оним правилним погледима, којп кроз целу ову књижпцу провирују. Не два, не десет сриских или румунских епископа но баш онолико, u само онолико, на колнко њих српска (одн. румунска) паства у Турској илн правилније у области Ваеељенске ПатриЈаршије, има неоспорно право. Задовољење, које писац износи, било бп само нрпвр-емено; још мање, оно би било само тренутно. Кад би пак Патријаршија потпуно задовољила оправдане захтевенародности, онда бп се она од садашње — наметнуте јој или драговољно примљене али свакако ненриродне — вратила својој правој зглози: тек тада бн се она сва могла посветнти верском и душевном неговању православнпх. на чему је до сад изгледа рађено впше негативно но позитпвно. С овом нашом допуном ваљало бп тек новом Патријарху Његовој Светости Антиму VII носветити ову књижицу и довикнути му с нашим писцем : „На досадашЈвем је путу само — пропаст; спасење је само — на иуту новом, на путу широке, васељенске триљивости.“ И ирилагодпвши за нашу потребу пзреку јеванђелиста Матеја (1X15), која служи као мото овој изврсној књизи, ми бисмо онима у Фанару довикнули : „Ко има Л10зга, нека разуме!“ Треба ли да поред досаданивега нарочито препоручујемо ову књижицу иажњи свнх оних, који се интересују овим тако замашним is у нсто време тако делнкатним питањем '? 14. IV. 95. Др. М. Р. Веснић. 0 духовном раду. Написао Др. Е. Крелелин, проФесор психијатрије у Хајделбергу. Превео Љ. 21. HpoTufi, проФесор. (Прештампано из «Учитељског Весникам). Београд. „Смил>евоа штампарија Пере Тодоровића 1895. Цена 50 пара дин. Поодавна хигијенско-нсихолошка нроматрања устају нротив иреонтерећеностн школске, која је у знатнрј мери штетно утецала на ђачко здравље. Неподесан избор наставнлх нланова и тежња за што већнм „набијан.ем мудрости“ у главу ђачку, огишли су својим несрећним дејством тако далеко, да нам лекарска пракса носведочава, у многобројннм прпмернма, жалосну слнку утпцаја наставе на здравље ; обележава цслу групу извесннх сталних оболевања п назива их сиецијално гиколским болестима. il доиста, докле педагопгја ннје нружила руку хигијени н узела њене благогворне саветс у номоћ, школа је нредавала држави