Delo

КРИТ11КА II БПБЛПОГРАФИЈА 149 ч)драсне умне раденнке, али погурене, кратковиде, бескрвне, ма л>уде. Па још п данас, кад се је већ од много година увела телесна на<?тава, владају у велпкој мерн многе школске болести: још се шире очне и ушне болестп; ioui болести срца u стомака, плућа и респирационих органа. Телесне болестн изазивају душевне, за хиперемијом мозга лудпло, за хореом еннлепснју. II не само да је било довољно да се умна преоптерећеност, занемарпвање телесног вежбаља и др. неразумности утврде као узроцн овпм оболевањима, него су се према многнм испитнвањпма покушавалн други наметнпјн поступцн, да би умно и телесно васпнтање било у сагласностн. Интелектуална хпгијеиа у још ранијим радовпма познатнх научника обухватила је све оне важннје моменте, којн су од нресудног утицаја на правилно ђачко развиће. Многобројнп наставнп планови у школским реФормама, непрестано тражећи котву спасења од сталног неуспеха, најочнтије га показују у веома жалоснпм чињенпцама. II најновнјн радови, којп се тако обилато п зналачки претресају на међународним конгресима за хигијену и демограФнју, гледају да пропађу главније узроке овоме злу, тражећи му у исто време и лека. Дело што је пред нама јесте духовитн рад „о духовном раду“. II оно пде доста у прплог решењу горњег питања. Познати психпјатор, проФ- Крепелин обраћа у своме раду највећу пажњу на оцену снаге за духовни рад, на подобност п брзину схватања и на трајашност н умножавање стеченог сазнања. На основу података нз експеримената познатпх Физиолога и психолога, чија су нсшггивања на жалост још малобројна, недовољна и непотпуна и на основу својих умивања, дошао је пиак до ноузданог Факта, да је школа раепрострањујући наставу превазишла степен, који се може без штеге постићи. Поменути експерпменти н*е могу даги баш сасвп.м одређену и потпуну оцену брзпне схвнтања и умног рада код лица у истим околностпма, адн показују од каквог су н коликог } тицаја : вежбање, с ]"едне страце, које новећава подобност за рад п наморавање с друге сгране са својим нротпвннм дејсгвом Даље су нспитиване разлике у заморавању иоједшшх особа: те су разлике представљене у неколико као индивидуалне особине, иодлежне извесном степену спољњег или унутарњег утицања. према чему се u одређује већа илп мања дурашносг у умном делању. Потребно је да се ова дурашност нарочито констатује код школске омладине као одређена како бн се могла тачно сазнати међа до које се сме ићи у захтевнма наставе. Тиме би се избегла иреоптерећеност умног наирезања по нашим школама, тако бн се са мањим захтевима умног рада ностнгли већн и корпснији резултати. II велп : кад би сви учитељи могли непрсстано у својпм нредавањпма да држе децу у заинтерееованости. онда бн се она и сувише умно нанрезала, савлађујући умор којн непрестано расте, те би се тиме иза-звале ненрегледне штетне последице. 11 нрема томе ђачку ненажњу и