Delo

160 Д Е Л 0 бар радовима српских уметника. „Цветиу Дубровнику“ би по најпре требало да буду у Београду. Београдско певачко друштво у Софији и Цариграду. — Одмах после снајаља овог друштва II „Даворја/4 решила је управа друштвена да из увећаног хора певача одбере одличан мешовит збор и да с тпм збором приреди излет у Софију, Цариград, Солун и Атине. Због недовољних материјалних средстава ннје се могло приступити овако великом путу одмах, но је остало, да се о Ускрсу иде само у СиФију u Цариград. Београдско певачко друштво, које јеимало врло одабран и спреман хор од 65 певача и певачпда, дочекано је и поздрављено у Софији готово службено. На софијској станици нашао ce, поред нашег консула, бугарски м -нистар спољних послова и заступник шеФа владе, г. Начовић, и градоначеоник Грозев. Други дан Ускрса давало је друштво концерат у дворницама „Славенске беседе.“ Концерат је био величанствен, и складно певање учинило је дубок утисак. На концерту је био и кнез Фердинацд са супругом п евом свптом. У знак признања и допадаља кнез је одликовао г. Мокрањца и неколике одборнике, којц су били трећег дана и на закусцп у двору, где је иало лепих здравица српском Краљу, народу и слози ова два брацка, а несреКном политиком завађена, народа. Tpeker дана Ускрса невао је збор у саборној цркви Свегога Краља, којој је присуствовао и кнез с кнегињом и дворанима. Чини се као да је од стране бугарске црквене власти бнло сметње за певање збора наших иевача у цркви, али да су оне уклоњене настојавањем кнежевим. Нстог дана у подне кренуло се друштво у Цариград, камо је стигло у среду у 10 часова ире подне. Ту су га дочекали 'чиновници иашег посланства и наставници српске школе. У петак је друштво добило допуштеље да присуствује селамлику, а тога дана у вече приреднло је први концерат у Царцграду, у Француском позо])пшту (Petits Cliamps), које је било пуио иајодлнчније цариградске публике. У <‘убох\' је друштво имало част да буде прнмлшно од Љ. В. Султана, цред ким је у 7 часова у вече концертовало, па Његово особито задовољство. Султан је сам избирао иесме, и то махом срнске композиције, које суму сејако свиделе. Султанаје нарочито пријатно изнена шла царска хпмна. (Хамидггја), која је ваљда први пуг певана. Химпује за певање удесио г. Мокрањац. После отпеване турске химне Султан је захтевао да се отпева српска химна, и за то је време стајао с принчевима и свитом. После свршеног концерта изволело је Њ. В. Султан декориеатн све певаче медаљама за леце вештине, а одбор и хоровођу орденима. Око 8 часова бпла је сиремљена за певаче закуска, којој је, као н концергу, присуствовао н сриски посланик код Султана. Све су те одлике биле још недово.љне за дарежљиву Судтанову руку, те је наредио да се даде друштвеној благајници и 200 тур. лира (5000 днн.). Сутра дан друштво се кренуло натраг, и уз пут дало последњи концерат у Нловдиву. а у корцст хуманих циљева. Овај концерат ц дочек у Иловдиву испали су бо.ље но п у Софији. Бугари су билц занети складном песмом и умилиим српским мелодијама. Дочек у Пловдиву, камо је паше певачко друштво отишло на нарочити позив онамошње управе општинске, био је слободнији, живљи и као, рекли бисмо, мало срдачнији. Карактср целог овог излета певачкога друштва у многоме је друкчији од онога чињенога пре тога у — Пешту, који је тако пепријатно дирнуо српска осећања и који наши суседи Маџари нису пропустили да експлоатишу иротиву наших сународника у њиховој држави. Други део Гетеовог „Фауста“ на мпнхенској нозорннцн.— Зпалцп ,,Фауста* а позоришне уметностн joui и давасчесто истичу, како и ирви део овог пајсавршенијег несничког дела из нрошло г столећа губи на позорнини много од своје нојетске величине. Сви су и готово увек били сложни у томе, да се други део, како због своје дужине тако и због техпичквх тешкоћа, не да пикако на позорници ни извеети. С тога су и покушаји за ово били до сад врло ретка н готово увек без уснеха. Иоследњи такав покушај, који, судећи према одзиву штампе, изгледа каодајеиотпуно успео, учињеп је 14. ов. м. у Мивхе ну, престоници Баварске, и он је у главпом заслуга нашег сународника.и сарадника „Делаи г. Јоце СавиКа, редитеља дворског позорншта у Миихену. Баварска — парочито минхенска — штампа иуна је хваде за драматургију r. Савнћа и једногласио му честита на иостигпутим резултатима. Ми се тим честитањима усрдно u с нациопалиим попосом придружујемо. Р А.ЗЛИЧНОСТИ О Боснн и Херцеговинн. — У своме уводном овогодишњем нредавању у аптрополошкој школн говорио је о Боенн и Херцеговини проФ. париски Gabriel de Mortillet. Он је прошле јесени био на археолошхсом збору у Сарајеву, н ово је његов извештај с тога збора. Злато у Бухари. — Руски инжењер 1Г. А. Жаравко Нокровскн, како јављају руски листовп, ирег.тедао је на лнцу места златни песак (80лотил розсмпи) у Бухари и дошао до закључка да оиамо има врло много злата: п дебл.ина слојева песка, н количина и чистота злата која се из њега може добити укачују на неисцрпно богаство злата у томе крају. — Бухара је, као што јс нозпатопод протекторством Руспје, n кроз њу иде чу-