Delo

Б Е Л Е Ш К Е 161 ®ена закасписка железница од Узун-Аде на 'Касписком мору до Самарканда. Из војне статистикеАустро-Угареке. — Бојно мпнистарство издало је ту скоро статистички извештај за годину 1893. Из њега вадимо ове интересне а уз то и карактеристичне податке. Године 1893. позвано је 813,035 обавезника на војну службу, а изостало је од регрутовања 65.559, дакле 81 од хи.ваде. При прегледу оглаш но је за подобне само 167.159 обавезника, дакле 230 од хиљаде, а остало 559.063 (688%О0) било је неподобно ! Па и од тога броја у заједничку војску и домобранство узето је 123.203. По узрасту највиши су Срби: 827 од хиљаде достиже u престиже висину од 161 сантиметра док код Русина 356, код Пољака 337, код Мађара 329, код Немаца 225 и код Чеха 199 од хиљаде. Највнше је пак било подобних Румуна, па Срба, за овим долазе: Мађарн, Русини, Немци, Чеси, па Пољаци. Индиска и јегинатска ношта. — Од кад је саграђена железничка линија Беч-ПештаБеоград-Солун и Беч-Пешта-Београд-Цариброд-СоФнја-Цариград, избнло је на површину питање којим ће путем од сад ићи индиска и егннатска пошта. Дотле, па јогп и данас, ипдиска пошта ишла је путем ЛондонЛа-Манш ua преко Француске и Нталије до Бриндизи, талијапскога морскога пристаништа, и одатле морем до Порт Сајда, Александрије и Каира, а за тим кроз суецки канал до Бомбаја. и обратно истом путном линијом, Египатска пошта из Александрије и Каира за Јеврому исто тако ишла је преко Брнндизе — до скора. Ннје тешко погодити колико је за Енглеску, којој је Индија тако да кажемо животан нерв, важно : да има и што краћи и што ноузданији пут за своју пошту и путннчки саобраћај с Пндијом, а лако је оценити и онај интерес који у том имају оне државе, кроз које бн тај путишао. Талијанека Бриндизи постала је велико и важно пристаниште просто с тога, што је индиска пошта преко ње ишла. Чим је нова железница која спаја запад с истоком била готова •одмах је н иитање искрсло: не би ли бол.е и корисније бнло окренути индиску пошту на Београд-Солун или Београд-Цариград, па тек одатле морем. Томе је на путу до сад било солунско пристанигате, које јо.н није угодно за велнке ла1,е, отпор Италије и Француске, које су ту јако интересоване, и нитање да ли је доиста линија Лондон-Веч-Б! оград-Солун, односно Цариград краћа, а да је поузданија и згоднија што скраћује водену лииију —то је већ јасно, До сада је нндиска пошта нолазила петком из Лондона, у вече, у 8 часова и 15 минута, на нреко Француске и Италије стизала у Брннднзи у недељу, у 7 часова п 50 минута. Одатле је после Средоземним Морем талијанском ла!,ом прелазила простор од 836 морских миља, за три и по дана до ПортСајда, н стизала тамо у четвртак дању. Цела та линија износи дакле, сто тридесет часова. дело VI Ме1)ународно друштво вагона узело је на се да изведе оглед путем до Цариграда преко Остенде, и ресултат се показао овај: Пошта је пошла из Лондона у недељу у јутру, у 9 часова и 55 минута и стигла је у Беч у понедељак, у 4 часа и 20 минута по подне. У Бечу је пробавила 3 часа и 40 минута, иа се онда кренула и стнгла у Цариград у среду у 1 час и 50 минута но иодне — дакле из Лондона у Цариград стигла је за 75 часова и 55 мннута. Ту ју је сачекао цароброд мисирскога поморскога друштва „Хедивија,и који одмах ирима пошту и стиже у Александрију или Порт-Сајд за 50 до 52 часа пловидбе. Цео пут од Лондона траје, дакле, сто двадесег и осам часова. То је уштеда од два сата у времену, поред других згода које овај нови пут даје, скраћујућн нанр. нутовање морем до Порт-Сајда за 34 часа. Мимо то уштеда у времену новим иутем може да буде још већа, ирво отуда што бн експрес-возови ишли кроз Србију, Бугарску и Турску брже но што сада иду, и друго у томе да задржавање у Бечу буде мање што и једно и друго није тешко иостићи. На тај начнн и сама уштеда у врем ну uoрасла би на седам до ос.ам часова, те би тако цео иут до Норт-Сајда од Лондона износио Т20 до 122 часа. Кад би, нак, пошта ишла нреко Солуна, онда бц се још више времена уштедело, јер онда би се целовреме путовања од Лондона до Јегипта свело на 110 до 112 часова — како саонштава Цариградски Гласник, по коме ово и доносимо. С обзиром на све то интересоване државе, ме!,у којима је и Србпја, овластиле су БелГИЈУ, да у име њих преговара о том с Енглеском, н, како Revue d’ Orient пре краткога времена јавн, иреговори су већ нри крају с успешним завршетком, тако да се питање готово може см.чтрати зд свршено ; а један цариградски лист ту скоро је већ јавио да је Енглеска отказала Нталији угов.р који је с њом имала за пренос поште. Јегипатска пошта, међу тим, већ употребљава овај нови пут, и има више од два месеца како она кроз Србију нролази, иримајући истим иутем пошту и обратно из Јевропе. Ово питање, које је одавно на дневном реду и у раду, ближи се, дакле, крају. За Србију је оно у многом погледу важно, и ми се томе само радовати можемо. — Несумњиво је да ће доцније, док се солунско пристаниште уреди, за што су већ предузети кораци, пошта ова напуститл и Цариград, па окренути на Солун, чиме се ноложај н интерес Србије н осталих у том ингересонаних држава не само ништа не мења, него Србија, напротив, од тога може очекнватп нове користи у погледу њене трговнне! Руски археолошки музеј у Цариграду. — Музеј је овај отворен 26 Фебруара речју рускога посланика А. II. Нелидова, који је 11