Delo

168 Д Е Л 0 ковпћа, п Будманија, п ако о ствари нн појма нема, па сад чак п у Пспхопатологнју, одн. Судску Медецину, у којој му је заједнпчко мпшљење г. г. дра М. Јовановпћа Батута, проФ. В. Школе, дра С. Гераспмовића, проФ. Војне Академпје п дра М. В. Васпћа пређ. управнпка болнпце за душевне болестп просто visnm repertum ?! Алп у својој злоби г. др Недић пде дотле, да почпње вршптн у критици једну службу, unje нанменовање нма своју рубрпку само у архивама п регистрима тајне полицпје. Погледајте само мало пз блпже, шта тај учевнп Србпн, тај вајнп нроФесор Велпке Школе менп подмеће... Прочптајте још једном завршетак његове критпке. Менп нпје стало до праве науке! Ја својпм радовима хоћу да утврдим једну празноверицу, којом се свет у науци вара! Бпће да је тако ! II вп сад само благодарпте Господу, што је усрећпо овај свет господином доктором Љубомиром Недпћем, који ће вас п науку светску спасти од једног таквог „злочестгн.“ Он на једном месту говорп о неком иосувраКеном моралу, којпсе пз неке басне пзводп (Мора да је ову реч скоро научпо, јер пзгледада му се јако допала, кад ју је још п подвукао). Радња г. дра Недпћа je на жалост просто подметање, а ово је п у науцп, као u свуда другде, разголпћен и наг неморал, пред којпм се човек мора гнушати. Ја ове ретке не пишем у циљу одбране мога рада од г. дра Љ. Недпћа. Не, јер ми та одбрана није потребна. И за ово кратко време критика j’e (Босанска Вила, Луча, Дело, Vijenac) што о томе скромном раду пзрекла свој суд, пред којнм злобна заједања једне „срдпте немоћп* остају само то што н јесу. Поред крптпке штампане по лпстовпма ја бпх г. дру Недпћу могао пзнети п мишљење Једног Богншића. Алп на што то ? Шта је један Богишић према уреднику „Српског Прегледа* г. дру Недићу ? ! Ја ово наппсах, тек да оз впдп : како се, п из каквих кобула пишу крптпке у „Српском 1Трегледу,“ који је покренут у намерп да убпје „Дело“, псто онако, као што је „Реду* био задатак да дође главе и „Виделу“ и „Српској Застави,“ да о „Одјеку“ већ п не говорпмо. У научним и књпжевним радовпма мојпм мене се овака критика неће коснути. У њима ја могу погрешити — које тај срећни под небом, који бп се против тога осигурао — алп ће то бпти чисто и просто научна погрешка, крју ћу ја бити најсрећнији да на мпг савесне критпке нсправим. На зановетања и нодметања, слична овим г. дра Недића, ја нити нмам кад, нпти хоћу, да се осврћем. Према томе: широко му иоље ! Нека пакости н иодмеће Он и онако — нема другог посла. 10—IV—95 Др. М-ИхЛ. ј3. јЗесниљ. УРЕДНИК Др. 31. Ђ. Мнловановнћ ВЛАОНПК Ст. М. Иротнћ.