Delo

ДВИЈЕ ПЈЕСШВ Д7ЕР0ВАЧКИЈЕЕ ВЛДДИКГ) ~=®=Племенптп дубровачкп властелпн госп- Марпнпца кнез Ђпорђп (Ђорђнћ) давао мп је често да завприм у његову обитељску Архпву. Једном указа мп ове двпје пјесме које по његовој добротп, предавам чптаоцима „Дела.“ „Пјесан“ п „Одговор* свете су успомене његове породпце. Ону нрву спевала је његова умна мајка год. 1820. младој женп њезпнога брата властелпна Мата кнеза Ђуцпћа. А друга је одговор госпође Маре Матове Пуцпћеве. Ове су двије пјесме доста знаменпте: прпје свега, јер је њпхова унутатрња поетска цпјена велпка, како ће се увјерптп сами чптаоцп. Особпто пјесан госпође Маре Ђорђпћеве је малп chef d’ oeuvre еппталамске врсте пјеснпчтва. Алегорнја Платана п Лозе нешто је тако нова п орпгпнална, да бп је потппсао ма којп пјесник од времена велп' кога краља Људевита XIV. Зламенпте су п с тога што нам показују како је п наком пада Републпке цвјетала у дубровачком женском свпјету српска поезпја п како су такве жене, којпма се прпдружују Анпца Бошковпћева сестра великога Руђера п Елена Пуцпћ—Соргочевпћ, мајка плем. госпође Маре Наталпћеве пмале са свпјем наравно њпвптп кољена у љубавп к Лпјепоме пкчпсто народноме обпљежју ове велпке отаџбпне. Чптаоцп ће опазпти да су пјесме наппсане у чпстој паче претјераној икавштини, сасвпјем да је Дубровнпк чпсто јекавски град. Алп су се п у томе плем. владпке угдедале у њпхове пређе у књпжевностп, који говораху јекавски, а пјеваху пкавски мпслећп да је овај говор згоднпјп за метрпку и да је од bon tona пјеватп друкчпје него што се говори. Др. Лујо кнез Војиновић *) У Дубровнику зваше се н једнако се зове: в.гадика жена властедина (франц. patricienne). дело VI 12