Delo

170 Д Е Л 0 I. Пјесан Племенитв госпође Nlape Ниншине Ђорђи својој родици племенитој zocnoiju Маои Луци£ (POZZA) Пођ’ листе гиздави На драге M'ape стан, И наше љубави Лијеп зламен за вик стан'. Густ гди се стеро гај Расто је Платан млад, И расла уз Платан тај Лоза, ко његов хлад Дохитит каза бијест : Пусти се Платан к њој За с гранам драгу срест Чим Лоза жељни свој Пут друга пружа хит. Јур доприје жуђен скут, Јер се уза њ поче вит. И кроз дуг извит прут Тисућни испусти вез, Да обгрли Платан мил; И да би дала чес, Да и joj Драг доприл Надсјенит гај вас тај, Она би, за лијеп дар, Ш њим ишла сјеннт гај : А Платан за своју хар, Још да би и умрбл, Подал би сух пањ њој Да ■ нди за вик жил’ Развађа плетер свој. Тај Платан, Лозу ту У санку сасннјех ја ; И нас у тему сну Разазнах мила ма ! Пођ листе гиздави На драге Маре стан,