Delo

ДВИЈЕ ПЈЕСМЕ ДУБРОВАЧКИЈЕХ ВЛАДИКА 171 И наше љубави Лијеп зламен за вик стан1. II. Одговор Ллемените госпођв Nlape Пуцик Лист примих миљени, И ш њиме лип твој дар, Ког срце ме ц јени Над сваку ину ствар. У њему заклад јес’ И крепки, и сласни, Ки очити љупки вез Од твоје пријазни. Штогод ти ноћни сан Кроз приказ објави То душа мисли об дан И ћути у јави. Нек но су којгодир Спућени снп сасвим, Њихову је вику вир Пожудам у нашим. Мени и у сну кроз памет Многа је помичу, А тужна не знам ријет Што они наричу. Угледам снијевајућ Час брштан зелени, С тракова ки тисућ Ступ грли камени, Час лозу, веже се К6 уз гране дубове, Час Љубдраг, вије се Ки окон хвоје све. Ну на био дан за моћ Њих пака изнијети, Требује сва помоћ Тве бистре памсти. Сад с тога ја ћу изрећ