Delo

172 д к д о С нагијем ријечима Што ћути и жуди бдећ Рад тебе душа ма. Љуби те, ни сумњит, Срчано и јако, И од тебе хлепи бит \ Љубљена једнако ; Над благо свакоје Драга си, и мила њој С љубави и твоје Замијени куша гој.