Delo

ПРИЧ А 0 СЕЛУ ВРАЧИМА И СПМИ СТУПИДИ НАПИСАО Ji. јЧ. ^УКИЋЕВИЂ. I. Било је некад једно село Врачи са неколико кућа у све стране и једном накривом воденицом на крају села. Све су те куће биле једнаке међу собом и по боји и по лепоти, па биле оне у реду или ван реда, само што су црква и та воденица одвојиле од осталих. Прва дрвена и без кубета, а ишарана свецима с поља и изнутра и то редом по календару, докле је на зидовима места било, међу којима је био и свети ХристиФор насликан с овчијом главом. али је ипак зато и пред њим горела воштана свећа и за здравље и за душу. Остали су свеци били подељени у велике и мале, те је тако свети Никола био већи од свију осталих, а свети Јевтимије Велики најмањи. А воденица, као како гнездо, усела је боковима на врачански поток и пропуштала кроз своја педра бистру воду, која је опет окретала два тешка камена. Никад Божје око није милостивије погледало са неба на земљу, но кад се зауставило над Врачима и његовим народом, те од како је села и његовог почетка и од како се палила воштана свећа у истој цркви, ни куга, ни чума, ни рат, ни глад нису усадили своју садиљку у Враче, нити се икад каква иевоља ту свратила, а још мање настанила. Слога је била међу њима, као међу челама, а ред као у кошници. Ствари су заноћнвале под небом и дан су сутра дочекивале чисте и