Delo

174 Д Е Л 0 непомакнуте, преливене росом, која их је сама и хранила и бранила, а на њих никад није пао ни један пакостан поглед, а још мање се привукао нечији прст ма чему било, а да му је ђаво пут показао. Над њима je био невидљив крст, бео као цвет и сјајан као сунце, на кога није смео нечастиви ни ноћу ни дању. Али, једнога дана обрте Бог сам главу од Врачана, те воденица прште по среди, људи подигоше носеве у вис, а куће, као печурке после кише, набубреше од зла и свађе, па и сама црква потону дубље у земљу и њени се дрвени зидови распадну на све четири стране. Тога се даиа од једном замрси стара слога и љубав међу Врачанима и то све за то, што неко тада рече као уз реч, како међу свима њима има и паметних и паметнијих, него да се од најпаметнијих избере један, па нека суди осталима, јер, како онај рече, није ни право, да му се толика памет узалуд прелива. До тада се мислило међу Врачанима, да је у свакога памети подједнако, таман колико коме капа покрива, али од тада и памегни и паметнији ударише сваки на своју страну и почеше мерити међу собом своје главе и оно у главама. Било на равни, или на коси, чим се два Врачана сусретну, само што се мало одмере рукама, да се зна где су и како стоје, па после удри главом о главу, јер се бејаше чуло међу светом, да је онај најпаметнији, чија је најтврђа глава. Но како све те главе нису биле тек шта онако, то још сунце не састави ни један цео пут преко неба, кад међу Врачанима није било већ ни једнога, који нема бар с једче стране главе још по четврт, као дометак, и већ ни сам поп није смео проћи селом, а да не завије главу ма чим било и кад на путу сретне кога из свога стада, придржи јаче обема рукама оно око главе и благосиље свакога без руку. Онога, што је онда расподелио народ на паметне и паметније већ прозвали : Троглавом, и чуло се после, да је воденичар рекао негде, како ће му подићи пластић и на четвртој страни, јер вели, кад је паметан, нека се са сваке стране види. II. Било jo јодне ноћи, ране јесени, то како ветра није било ни од шале, то су Врачани спавали под мирним небом, само