Delo

ПРПЧА 0 СЕЛУ ВРАЧПМА 175 са кога није сијало пређашње свето око, да их гледа и чува, но се увукао неки страх међу њих и било женско или мушко свако је стегло прсте у песницу, те се дави злим сновима до вражије воље. Кроз ту се глуву тишину чује само како прелећу еје и ћукови и како са суве врбе до воденице, стара буљина набраја редом све вештице. Брана воденична сузбила воду, те она лагано клизи преко полу-трулих дасака са стране, а на укоченом витлу седи матори ђаво, завалио се сав на десну руку. занео се, као пијан човек и севдише нешто за своје весеље. Два му мања ђака хватају слепе мишеве п >д воденицом, пуштају их кроз корубу и кад и кад се загљуре у воду те плаше заспалу рибу под воденицом. Само се по некад окруни са трулог балвана по који ситан ивер, те се дигне с воде слаб и лак шум, које једва чује и матора буљина на оној старој врби ; иначе свуд царује мир мртав и тежак. У то доба, кад се дели зло сд добра, прескочи неко у попов воћњак и чучну одмах као преплашен зец уз прву шљпву, па после одскакујући од воћке до воћке стиже до поповог прозора. На томе утегнуто одело, да га ни шиб не би могао закачити, ако би му било до невоље да бежи, а још му и сва глава умотана у кудељу, те му само очи и нос вире. Преко кудеље виде се дебели чворови, како се мора бити скоро ма с ким одмеравао. А кад виде, да никога нема у близу, размаче онај смотуљак с главе и лупи после у три пут прстом на попов прозор. Поп се Павле одмах трже из сна и брзо скупи подглавак око главе и већ поче да намиче сврх тога и шарешшу, кад овај опет закуца и то као и пре у три иут. — Ко је то ? викну поп. — Ја сам, вели онај, ја сам оче Павле. Поп се Павле замисли за мало, па рече : — Је си лн ти Троглаве ? — Ја сам оче, ја главом. Тада се поп диже са постеље и уз то упита : — А да није синко већ и четврта? — Није оче довде, а одавде да л’ ће биги, не знам, него сам дошао до тебе да браним ову једну, за то ми отварај, да те не заклињем !