Delo

176 Д Е Л 0 Поп Павле приђе вратима и док се десном руком маши за резу. прислони уста на рупицу од врата, па рече тихо: — А да нећеш нешто да се са мном мериш ? На то се Троглав ухвати брзо обема шакама за главу и још брже скупи врат у рамена. — Како мерење, викну, и не било га, кад ни овако не могу главом на узглавак и чим се ноћу преврнем, кад ме зажуљи једна страна, а мени глава прецвокоће од једног краја до другога да би ми се и мртав сан разбио. После му поп отвори врата, али само колико да може Троглав попречке проћи, а још чим онај пређе праг, рече му поп оштрије: — Не мрдај ни десно, ни лево док не затворим врата; а кад затвори одмах га узе за обе руке и уведе у собу. — Ама што се тако плашиш. рече Троглав, зар ти нисам већ и онако казао, да ми је глава као точак без венца, и зар бих ја... Поп Павле занија и рукама и главом. — Истина је све то, синко, али кад нам Бог није дао четири ока, онда мора сама глава да иде за ова два ; него седи па казуј, каква те је невоља натерала, те се у ово доба мени јављаш. Троглав седе на један трупац и разви сву кудељу с главе, а поп Павле на своју постељу, па кад би лицем према лицу Троглавову, подви ноге нода се и укрсти прсте од руку, па их после спусти себи у крило и палчеве поче мотати један око другог, прво десни око левог, иа после левн око десног. У соби мрак већ као у поноћи, а кроз прозоре се једва може назрети сјај од звезда и ведрога неба а кад се дуго кроз њих загл&да, види се, да нешто промиче с десна на лево или са земље у небо. — До Крстова дана, поче Троглав, био сам ти оче чист и раваи, срамота је рећи, ама као дулек. Што кажу, да не бејаше ово мало носа, могао би се и скот скотрљати, а да се ни нашта не заустави. А чувао сам се и пазио, као нико мој, само што ме по некад неки ђаво салети и као да ми и дању и ноћу у ушима стоји и зуји : «Дед’, вели, нробај и ти! .