Delo

ПРПЧА 0 СЕЛУ ВРАЧИМА 177 Пробај, вели, само мало !... Очеши се с ким. . Није право да се не зна твоја глава и твоја памет!...” Нодам се ја опет и велим и себи и томе у ушима: мируј море ! Само што свакога који носи белегу питам : како му је онда било и како му је сад. Па што ја питам и није ништа. али оно у менп и за матер бабину распитује што кажу. И тако, на сам дан Крстовдана, баш око подне пуче ми глава и ево гдо оста ова белега овде, као мали пласт сена. — И ту се Троглав диже да му је покаже, али га поп Павле брзо врати на трупац. — II то да је с ким, рече Троглав седајући, него са оним мојим комшијом Тривуном. Е није оче Павле да је тврд, него вала, као да ме је коцем ударио. После тога се и ја смирих мало, па као да ми Тривун уби и онога ђавола у мени, и још поче да ми се и руга : ((’Оћеш, вели, у паметне ’Оћеш, вели, да се мериш!.” А ja само кажем: тако ми и треба'.. После два дана, прође бол и већ се поче кожица са чворуго да љушти, док се оно исто оиет увуче мени у уши и поче као п пре : «Дед вели опег !... Зар ти први рек’о, па првл да утечеш ?... Зажмури, па удри.м Е, сад да ли то, или шта друго, тек ia се вратих једне ноћи кући и са овим овде. — Ту се опет диже, да је покаже иопу, али га поп још брже врати на трупац и рече љутито : „Не дижи се брате, јер чим те видим, да ми се прнмичеш, мени сва коса пође у впс, и сама ми глава пође твојој.” — Само, рече Троглав, колико да видиш. Али нека! После опет онај ђаво, исто онако, као пре : ,,’Оћеш, вели, на мерење ?!...” Е нећу мислим се више, па ма остао међу последљима. И не бих више, оче, ево ти се кунем и славом и преславом, али ме прекјучо срете онај мој кум Игњат — зову га знаш још п Полпћем — срете ме, кажем, па се заустави, да се питамо. Ја већ затегао главу у страну и рукујем се с њим, као да нас плот раздваја. али Бога ми и не знам како би и како ме иревари, те само што се мало наже мени, кад ми од једном сину све небо, као никад ире тога и ево после и ове треће на врху чела. — И Троглав се опет диже да је попу покаже, али га поп Павле гурну иатраг обема рукама и викну : «Не дижи се море, јер сам и онако ноћас нешто набубрео, па ће бити гешко н теби н мени !м — Троглав се смири брзо и кад прође руком ио свима чворугама, поче да-