Delo

ПРПЧА. 0 СЕЈ1У ВРАЧИМА 183 то с муком, па му од истога сна остадв и оно пророчанство, јер и његови и сви од њега зваху се по томе Ступице до самога Симе најмлађег по реду. Ту се после исти тај прадед окућио и оженио и родио Срдана, а Срдан Матеју, који опет роди покојнога Павла. А кад дође на свет и одрасте Павле, већ се бејаше дигло ово село, те се Павлово име прочу брзо у све четири мале врачанске. Прочуло се због једне врачаре која је Павлу прорекла кроз гра, да ће му све жене редом умирати докле једна њега не саранп. А тако после и би. Прво доведе неку Деспину, и жена мирна и кротка као по нека, не састави ни три године, па је закопаше. Друга по њој умре још пре године, а трећа бејаше ова иста Журна, те се тако испуни пророчанство, као да је она Циганка судбину питала. Само кад је отац Журнин давао своју кћер за Павла, рекао је својој жени: «Алал’ му. ако је надживи!* Па кад се узеше то двоје од првога дана поче све село да погледа на њихову кућу и тако једнога се дана чуло : јачи Павле ! а другога : јача Журна ! а то се знало, као да су и у самој кући, јер је једпом први излазио из куће Павле а други пут прва Журна. Тако би још само у почетку, али већ мало после, Павле никад другојаче није ни изашао но први, иа је пре од ње пошао и онамо одакло се впше не враћају. Тако умре стари Павле и остави Журну са једним сином. Журна ожени сина и доведе снаху Девицу и прво њено унуче... ето то је био Сима Ступица! Испрва мали Сима, као свако дете поче редом прво да се усправља, па да пузи н већ да ради, као и сва остала деца, само му прође н трећа година, а не умеде рећи ни «дај !“ ни «нај !w Око тога се љуто завадише сна и свекрва и једнога дана, кад баба Журна викну на снаху, кад је држала Симу у крилу, викну : '— Мутаво, од мутаве се и родило ! А Девица потеже Симом на бабу н онако исто одговорм : — Није само моја но и твоја кост ! Баба Журна скупи уста и закоси очима, па ухвати Симу тш средн и врати га исто онако на снају и викпу још јаче : — На ти твога ђавола ! .. На ти твога ђавола !