Delo

ПРПЧА 0 СЕЛУ ВРАЧПМА 185 јој се одби од срца и вино и ракија, а никако не могаше да види у памети ни гуштера ни какву зелену боју, напуни она, како је још увек говорила: „своју другарицу“, па кад виде своје око у грлићу, зовну малог Симу, те му рече слатко и лепо : — Дед’ сине погледај ме мало ! и подиже тиквицу на уста Симица је погледа онако као и пре дуго и пажљиво. Тада се њој сами прсти стегоше јаче око тиквице, после усркну један пут само ваздух кроз нос и — оздраве ! По томе се знало, да мали Сима има урокљиве очи. — НАСТАВИИ® CZ ДЕЛО VI 13