Delo

КРИЖАНИЋЕВА ПОЛИТИКА ЕКОНОМНО —ПО^ЛИТИЧКА СТУДИЈА ^Д-РА ЈАтЛХ. )3. јЗУЧИТВА (СВРШЕТАК) У политичкоме знању својему саветници владалачки морају, по Крижанићевим речима, «наиаервле познатв природ1е лшдства своего". и то природу и склоности, како добре тако и рђаве, и својега и других народа, дакле : ((Образт> (телеспе особине), лзбжђ, строи (одело),1) Наравн и Благо“ (I. 118.). Затим долазе још осам тачака о томе ,како политикт познаваетт. самт себеи (познавање: околне природе у којој народ живи, живота народнога, упоређеног са животом других народа, снаге и слабости народне, закона и устава домаћих и страних, силе и слабости државе своје (опет са другима упоређене а нарочито са суседима, како пријатељима тако и непријатељима), затим умешности уживања свега онога, што је природа иароду једном на расположење ставила, политичкпх лукавстава и најзад вештине у изналажењу нравих савета, нотребних народу своме, јер, вели Крижанић : ^Н^кои бо совћтн, кои сут1> KopbiCTHhi иному коему народу, могли б^ху и намт, битЂ користни. А гош сооћтн сутЋ другому народу користни, а намт> би били тцетнБГ. Ини суп> другимЋ и\етни, а намт> б\>ху могли 6utj> иолезни. То свћ сл можетЋ разознат\> изч, иредумован\.п иричинЋА И на то надовезује даље Крижанић своје мисли о погрешној политици словенских владалаца у опште (сетимо се при томе само познатих речи рускога цара Николе — који за сиасење Аустрије у 1849. г. би у брзо награђен највећом ') Јер у раздслу 0. говори „обг свитномт, стро10,и докааујуБи потребу новога начина одевања у Русији.