Delo

КР1ГЖАН1ГБ,ЕВА ДОДПТИКА

187 неблагодарношћу у Кримскоме рату — како су Собјески и он два највећа политнчка грешника међу словенским владарима1). Ево о томе опет властитих речи Крижанићевих : «Да би били ■нагии древни Слов^нски владателш иознали своего народа силу: и суиротч> коим’h народомт, блгие ираведно и иригоже уживати сили, чхјдеса б^ху били могли зд^лати Абов^мЋ лкгдство нагие естЂ едно измежт> наиирост^ихт,: и иотому мен^ сл возноситЋ менк сл заиовг\>дчикомт> иротивитљ и легле сл дастЂ намовитЋ на вдавате сл st> ратнш иогибелљности, неже ини евроиски народи® (I. 118—119). Његово правилно схватање о потреби различних политичких мера према разиим приликама и особинама народним не само што, као што већ рекосмо. далеко надмаша једнога од најважнијих немачких сувременика му, Фауста, кога он понајчешће цитира, већ смели би готово рећи и целу модерну либералну или индивидуалистичку економно-политичку школу, која још и данас учи, да је једна политика Laissez faire-a за све народе једино спасавајућа! Јер, додаје тому Крижанић (као друго латинским језиком писано правило на стр. 120), „уман човек дужан je увек судити о стварима у двојакоме положају и односу : 1) са стране, шта су оне, гита обично бивају и гита могу бити: п 2) шта оне треба да будуТеорија нам дакле казује ирироду ствари и иоторију живота, и то онаквих какве су ; а аолитика нма опет да иас у друштвеноме животу поучи, како би боже требало да буде. Ето то је она као Колумбово јаје проста, научна истина, коју међу тим сва новија либерална школа на жалост, ни данас још не признаје и не увиђа. Прелазећи на политику у Словена, Крижанић је мишљења да Словени сами себе и моћ своју још врло слабо познају, махом сами себе потцењују (а „зла птнца естг она, кол сама свое гпћздо поганптЂ,w I. 174.) а странце међу тим готово увек прецењују. Ми Словенн, велп он, натимо две поглавите невоље: незнате п чужеб\>с\е (I. 145.). И онда није чудо, вели он, што трпимо ^лалте инородническое* (нарочито немачко, имајући при томе поглавпто на уму оно, што Адам Олеар о Русима као „варварнма* писаше) — кад самн себе ценнти не умемо).1) Кри*) У низу клевета о словенскии народима, он наводп, како ПорФирогеннт доводп нме Србб од Сервула, који опанке носе, на што Крпжанић примећује: „Ми продаемв MHoria кожп иннмб народомв а сами боси ходимв" (1. 150 u И. 188.); затим како се и