Delo

188 Д Е Л 0 жанић сасвим објективно налази, да je «наш\> народт> среднш межу лк)дскими и див\>ими народми" (I. 174.). У колу осталих народа ми дакле нисмо ни први нп последњи, а свакако највише патимо од привредне слабости, дакле сиротиње наше, затим од наше трпељивости и маније за туђинштином, а све je то само плод незнања и политичкога необразовања нашега.1) Ми немамо у себи оне „плеченитна хвалвннл гиздн, либо охолости и серчености,” као они народи, који не трпе над собом. власт туђинаца. На све приговоре Словенима, Крижанић најзад одговара да они, поред доста лоших, имају ипак и својих дивних особина и да словенски народи тек очекују своје државнике, који ће их и зна.њем и умењем наоружати (што нарочито од Руса очекује). Јер напредак народа зависи пре свега од образованости његове; историја нам, вели, сведочи да некада велики, богати и образовани народи могу посрнути (претрпети устук), док варвари међу тим могу постати силни и образовани. „Тако Греки древћ себе единнхт* лкјдбми а всћхгБ иннхт. народовб барбарми или скотми 6нтб сужаху. Али пришло естт. до того, да онн. коихт. Греки барбарми зваху, нннћ Грековт. зовутт. барбарми.* (I. 169.) Сваки народ треба васпитати у духу његове властите прошлости, његова језика и осталих народних особина. Јер ништа није тако погибаоно за народ и државе, као кад људи забацују своје старе просте а добре обичаје и законе, па тако рећи преко ноћ и силом хоће да се преобразе туђинштином. «Свака народност, вели изреком Крижанић, која одстуии од својих нарави и закона, саображавајуКи се без важсами Маџари усуђују да о Словацима говоре како то нису људи; затим како Немци оговарају све поданике своје: u Маџаре и Чехе и Хрвате (о Хрватима н. пр. веле да су ^вашљивци и свин>ари“ итд. I. 151.) Сам пољски летописац, али родом Немац Кромер баца, веди, љагу на Пољаке (I. 226.). Словене у опште Немци зову „W ennen, што вели значи хртове.“ (I. 216.) Па и опет ми волимо чак и оваке туђине, гледамо их радо у својој земљи, дајемо им све слободе па чак и највише положаје у држави. ,0 тужно наше жит1е, узвикује он, кои сл даемт, инороднакомЂ тако лудитг блазнитв и за носв: водип,* (I. 147.) Ни један народ, вели Крнжанић, није од другога толико претрпео u к тому још толпко нагр!,ен био „лкоже мн Словенци (тако он чешће словене у опште зове) отђ Нћмцевт," (I. 182.), а ми им међу тим (а нарочито у Пољској и Русији) „допушаемг вг нашеи землћ дћлатв, что они хотлтђ.“ (I. 181.). Немци нам се нарочито свуда увлаче као ратни најамници, (отуд ваљда и назив Аламана од Алемана најампика) док Јевреји онет поплавише Пољску, обећавајући владарима добре приходе.. (I. 185.). ‘) А Hauiifl наложннл и властитнл соблазни (и коихђ мн сами есмо початокг и нричина) есутЂ cia двћ: В\,рливост\> илђти лехко вћрованје и .ТћмосгЂ вђ изискованјв.' истинн. II. 148.