Delo

КРИЖАНПЋЕВА ПОЛПТПКА 189 них узрока туђим законима, тим самим губи самосталност своју. Кад су аредставници нашега (словенског') народа с ону страну Дунава, Бугари, Срби и Хрвати, иочели скучавати своје обичаје и језик сво), називати се десаотима, херцезима и царевима, аримајуКи туђинске законе и нарави, тада је у њима угинуо и добар иоред&к и живот аолитички и отад је изгубљена била и народност њихова » (II. 304 ). И Немци и Грци (које он сматра за највеће и најопасније словенске непријатеље) «траже од нас новца и хране наше* (П. 189.), а међу тим «непрекидно сеју међу нама унутрашње раздоре“ (II. 194.). Кад старој девизи туђинске непријатељске политике подели па владај, која је у историјн словенских народа готово највише иримене нашла, додамо још и ту невољу, да обично „сва Евроаа верује клеветамап немачким (II. 265.), онда ће нам тек јасна бити сва мучпост п невоља цолитичкога положаја словенских народа. Кад је ове последње речи исписивао, Крижанић извесно није могао ни слутити да ће још и у 19 веку моћи наступити овакав раздор међу синовима једнога народа : Србима и Хрватима, као ни то, какве клевете суседна аустро-угарска штампа и дан дањи још о народу српскоме проноси и како се тим клеветама на западу још и данас лако хоће да верује, тако, да се на жалост ствари и прилнке на Балкану (па често баш и од стране саме братске нам Русије) гледају вазда кроз непријатељским политичким тенденцијама обојена стакла аустро-угарске штампе. — Једна иарочита мана словенска лежи даље још и у „неумереној владавини, јер наши људи ни у чем меру не држе, нити средњим путем ходе, већ вазда по крајносгима и пропастима блуде. “ Владавина je у Словена час распусна, а час опет сувише крута. „На свему овом широкоме свету нема државе тако неуредне и распусне, као што јеПољска; ни опет тако круте владавине каква је у овој славној држави руској.” (I. 179 ). Пољацн сами довлачо странце у земљу и дају им државну власт у руке, тако да су, вели Крижанић, за триста година имали тринаест краљева туђинаца. Русијом опет владаху Татари, тако да је она (до Крижанићева времена) свега само четири своја владаоца имала (за историју о Варјазима, у којих, по летописцу Нестору, Руси «б1лху челомЂ", молећи да им три своја кнеза на кнежевање уступе, вели Крижанић да је то само басна и клевета туђинска, а нарочито немачкога писца Пе-