Delo

190 Д Е Л О треуса, I. 192. и 342). цЗарадт* * того, вели он, мепБшу осуду носптк Задунаици наши, Херватн, Серби. и Болгари кои оруж\емт> обсилени тераптЂ лремт> Турскш и Шмецкш.” (I. 196.)') — Даље, према препреденој политици Грка и Немаца, Словени су iom веома наивни и дају се лако завести и надмудрити разним лукавим досеткама, тако да Крижанић налази да се на Словене најбоље даје применити она прича Филипа Комина о томе, какоје прп преговорима неки Инглез рекао Французима, да су их Инглези у пољу увек побеђивали али су им ме!>у тим Инглези у преговорима вазда подлегали. Тако је, вели, и са нама у старини бивало од Грка а данас нам опет тако бива од Немаца (I. 209.). Словени могу добијати битке — да их после за зеленим столом изгубе. Па зар се и данас још не чује реч, како руски војник врло често мора крвљу да исправља грешке дипломатије своје. У такво једно политичко лукавство Крижанић убројава и давање нарочитих нових туђинских титула словенским владарима. Тако нпр. цар Фридрих (Барбароса) „идучБ чрезг Сербскуш землк) ст> воискомђ кт, Ерусалиму и бпвши отт> кнлзл сербскаго гцедро угошенг : претворилт, естт> кннзк) именоваше.“ (I. 230).") а Плукавство је и то, кад се ра зним покрајинама једнога и истог словенског народа, дају разии политички називи као да су то различне народности. Тако нпр. вели Крижанић, некад угарски краљеви а данас немачки ћесари пишу се краљевима Далматинским, Хрватским и Славонским, као да владају трима разним краљевинама! (I. 216. Види о томе и у књ. II. стр. 336., где вели, да п кад би се све ове земље. које су сад под немачком управом, у једно спојиле на још и са суседном Истријом, Босном и Србијом ујединиле, опет би то и све скупа још била једна нејака држава. Инглези су међу тим иод један државни појам Британиje подвелн и Инглеску и Шотску н Ирску. II. 361). А од ово l) Ту он нарочито хвали Француски салички устав (Salica Lex), по коие женскии»е нема никаквих нрава на иресто као ни на очннство ни н>а насле^а, и по коме страни владари, који се ч-ранцуским кнегин>ицама жене, немају никаквих нрава на престо Француски и помиње нарочито реч Филииа Еомина, да Французи не би никада на престо.ту ни трпилн туђина владара. I. 198—199, док нам, вели он, пољски писац Лавл-е Пјасецки сам казује, како Пољаци из нросте суревшивости воле вазда бирати туЈ^ина себи за владара. (I. 200.). *) Чеси, Пол.аци и Срби, вели он, само су се срамотили, кад су од Немаца краљевска знамен.а примали. — „Сербскш кнлз в е смЕшну честв пр1лл'1> отв Н^мчина завергшн своего лзика имл кнезг началт, сл е иисап. н1мецкпмг именомг Герцегг.а П. 291..