Delo

КРИЖАНПЋЕВА ПОЛИТПКА 191 поде.Бености, нарочито у очима странога света, ми и дан дањи још јако и много патимо. Овом приликом сетимо се само, како је и данас још «босанска влада ' измислила и нарочитм нови „босанскм земаљски језик” ! (bosnische Lanđessprache !) ма да и наука и цео свет зна да Босна и Херцеговина без разлике вера говори само једним народним језиком српским ! У даље мане словенских племена Крижанић убројава и лоше одело народно и радо угошћавање итд. али ипак додаје да, ма да западни народи имају много више богаштине и богаташа, опет зато нижи слојеви (маса сељака и грађана) „на Русп много луче и угоднће живутт., неже вђ оннхђ пребогатнхђ земллхЂ ® (У Русијн, вели он, сви људи, најсиромашнији као и најбогатији „ћдутЂ хлћбЂ ерженЂ и рнбн и млсо и niштђ квасЂ кончће, кои нћмаштЂ пива. ® I 236—237.). Говорећи најзад и о сиромашгини језпка словенских, Крижанић, васпитан у туђини и не познавајући од куће језпк песама народних ни ондагању дубровачку књижевност. сасвим ногрешно мисли да је наш (т.ј. у опште словенски) језик „наинеспособнћи кђ пћснеМЂ, КЂ рИДКОМЂ, кђ музнкћ, ИЛБТИ ко всикому складному либо поетскому говорешш и пћнш“ (I 127.). Зато, вели он даље, многи нашега народа људи, кад се туђему језику науче и кад на страни живе, „талТЂ свои народЂ и чинлтђ сд не 6litl словенцн: стнд^тђ бо сл сего имена“ (I. 128.). и ова му је напомена у многоме и данас још на своме месту.1) (Сетимо се само, како је недавно још било у Далмацији папданасјош међу Словацима). К томе, вели он даље, још и само писме словенско неправилно је и за нисање и учење неподесно (I. 128). (Зато је већ покушавао увести јоту и избацптн дебело јер). Ма колико да је граматичка радња нашега Крижанића но оцени надлежних стручњака слаба, она је с политичке стране за нас ипак врло важна као први покушај јединства и упрошћења у писмености словенској.* 2) Говорећи међу тим у књизи П. „о множини и сујети титула“ (што је по њему једна сн цифично *) В. о томе u суд Маркевича (51—52.), који налази да је Крижанић у овој оштрој и неправедној оцени словенских језика имао цоглавито на уму само уношење туђинштине ујезике словенске. 2) „Крижанићева је азбука, вели Иаркевичг, ћириловска, али је пз ћирн.шце Kpuжанић одабрао само 24 писмена за означење нростпх гласова, гласних u сугласних, и једнујоту из азбуке римске.и И да.>>е у нримедби додаје, како је ово увођење ј. вре нашега Вука „особенно иажно.“ 169.