Delo

192 Д Е Л 0 " "" ' ■ ■.«=» немачка „политичка jepecu) и упућујући Словене, да се властитим називима служе (тако нпр, вели како Срби својим владарима правилно говоре: силни краљу, честити краљу1) (365.) Крижанић и сам вели, како је „иотребно ариметити, да сваки језик треба да остане у својој арироди у својим облицима и особинама и да га не треба насилно извртати и уаодобљавати туђима“ (П. 366 ) што само сведочи, да је, Крижанић при својој ранијој онако строгој и неправедној осуди словенских језикао диста, као што МаркевичЂ с правом миоли (51.), имао науму поглавито ово насилно уношење туђинских облика и назива. У разделу 22. Крижанић налази, да је ма колико она крута била, руска апсолутна владавина ипак боља од пољскога расула. Пољска је одиста, вели он. нови Вавилон (nova Babilonia) јер „колико је у њој властелина, толико je владара и тирана а колико властеличића толико опет судаца и џелата. Свак може својега кмета да умори, па да о томе нико рачуна не тражи, нити казну изрече!* (I. 246.). „У Лдховђ посадникомђ и тежакомЂ естБ запертЂ судЂ и управа u (303.). Мој народ, велн Пољак Казимир Русу Хрвоју, начинио се „игралиштем Немаца и причом целога света* тако да је у ствари оправдана она позната реч Бирковскога над гробом Сигисмунда Ш. да „Пољска на нереду стоји !* (П. 306. а мало напред вели опет, да је с тога Пољска постала „калужа всего свћта“. 300.) У идућем разделу (23) Крижанић доказује да је владар само Богом постављени пастир на земљи, који Богу и одговара, и да «ради лшдскихђ грћхо†Богђ даетЂ крале†злнхђ* (I. 251.) а најтежа казна за народ један јесте : владалац расиикућа, јер је распикућство извор свих других зала. Владалац расаикуКа аостаје своме народу тиранин (људодерац) а међу тимбогати странце (<(Разсиили†пировникЂ и инороднико†богатителв”. I. 301). Говорећи дал>е (разд. 24). о разним друштвеним сталежима, Крижанић поставља већ одмах унапред ово важно социјално начело: да је сваки у своме положају — па дакле и сам владалац у вези са датим му правима и властима дужан пре свега да врши позив свој. «Сваки човек, вели Крижанић, дужан је да ради ма какав посао, који је и другим људима од користи, а не да забадава хлеб једе. А сваки та') Он мисли, да „честити“ овде значи „срећни“ („Честити autem significat non Честнии, sed Счастнии, Стрћчни?1.“)