Delo

КРИЖАНИЋЕВА ПОЛИТПКА 193 кав посао који људи на опште добро врше и од којега живо назива се дужношКу® (I. 253 ). Нема дакле, као што нотоњи Физиократи у 18. веку за друштвеио правило поставише, права без дужности, ни дужности без права. А у прву дужност краљеву долази : ((да ск не возвиситт> кралево сердце †охолост\> надЂ братт свош.и (I. 262). 0 томе како краљ треба да се «учи мудрости" и како порезе да разрезује и купи већ смо напред у Финансијекоме делу говорили. Највиша је дужност краљева, д х ио могућству свакоме правду подели, (264:.) и он зато носи и највећу моралну одговорност пред богом и историјом.1) Овакво схватање владалачкога положаја п позива у држави достојно је у свему потоње знамените речи Фридриха Великога : да је владалац у држави само први слуга њезин. Крижанићев нацрт 1(цареве беседе* (I. 307.) садржи у себи погледе његове на потребе политичкога живота у Руса и Словена у опште, као и оделита питања из државнога и међународнога права, о којима би, као што већ напред рекосмо. желети било, да који од наших стручних правника своју реч каже. Ми ћемо се овде ограничити само на излагање поглавитих назора његовпх. Као врховно начело сваке државне иолитнке Крпжанић већ одмах у самоме почетку цареве беседе поставља да: „оби\инское добро всегда намт> естт> на сердцу било“ (дакле : salus reipublicae supreuia 1ех esto). У дужности рускога императора он одмах уноси ширу словенску иолитику овим знаменитим речима: ((да не токмо o6b користи, но и o6b чести сего нашего кралевства и всего словенского народа аечалЋ носимЋ и аромиселЋ чиним\>и (I. 310.). Владалац даје народу „слободини>\ нарочито у питању ударања намета на народ, што као што већ раније видесмо треба вазда да се врши у дослуку са народом, тако да нам изгледа, као да Крижанић налази да и ако је најбољи облик владавине просвећени апсолутизам (потоњи despotisme eclaire 18 века) он ииак, а нарочито у гхитањима дажбина, треба да се наслања на неку врсту Русовљева или бар Наполеинскога «suffrage universel-aUl) Слободе *) У спису „0 промислу" КрижаниК вели, како владаоци морају полагати рачун за све нереде и устанке, изазване Финансијскнм теретима, јер нротест радника продире у небо. А. Bruckner у „R. Revueu за 1891. стр. 313. у Политици I. 282. 2) В. о томе и суд проФ. А. Брикнера у »Рускоме Вјесннку“ за јуни 1889 стр. 23.