Delo

194 Д К Л 0 се народу дају зато што нн краљеви ни чиновници њихови нису анђелн божји, јер, кад они не би могли заблудити у вршењу власти своје, атогда не би било треба слободит* и могло б'аi без:b нихт> CTOHTb самовладство.” (I, 303.) Зарад одржања народнога словенског карактера монархије руске, Крижанић захтева да владаоци не смеју, изван земље своје, кћери своје удавати за туђине, већ само за словенске владаре, као и сами да се изван државе своје смеју женити само из словенских владалачких кућа. (I. 321. а види и 310.). Држава је педељпва; најотарији син наслеђујо престо а млађи добијају само титуле. Наслеђв нрестола ни у ком случају не прелази на женскиње тако да су ажени отт> кралеватн отлученип (према, вели он, паметноме Француском саличком уставу, а ке „нко судигт. нћмецкое превћрство“). Туђиниијеретици ни у коме случају не могу постати владарима руским. «И а!де бн ти по нашеи нестрћчћ посталт.: да му никто не будетЂ долженТ) 6uTb иокоренЂ.п (I. 323 ). Али, додаје Крижанић одмах, ,,(Tb инородникехл, мћлшштт. си uonuTarb: Ллхи, Чехи, Серби, Болгари, Херват&“ (324.). Народ је разрешен од сваке заклетве, која би противна била овим једном угврђеним државоправним начелима. «Цео народ треба да зна, шта има да брани, својим ирсима да штити и за што главу своју да залаже“. Ово су по његову мишљењу шест најважнијих тачака, којима ће се држава руска утврдити : 1) „вћра православнаи” 2) «самовладство совершено”; 3) „нераздћлБности кралевства® и ограда од туђинске владавине; 4) затварање граница у томе смпслу да домаћи у туђини не живе, а странцп опет земљу не плаве и но уходе; 5) брига о томе, да свак у држави врши дужност своју („ев«кого стана лшден и недопушете празнук)1цего и бездћлБного жит1л“), јер је и богу и свакој људској правди противно, да у друшгву ужнвају они, који ништа не доприносе „тп. народному добру»; и најзад 6) све установе и законн једнога владара да се по смрти његовој „народншп, сокмомт* оглпда\от\> и расц^натт, и да соемЋ от-б нового кралп ироситт, иоирави OHUMb уставамЂ, которап бц сп казали 6utl суаротивнњ народному добру. А то да сн учинитт, иервле, неже крал\, ириспжетт,. А аосл^ кралевцн арисцги, да ирислжетЂ народ\,и. (I. 332. —334). Ето таква је дакле била „уставна тоорнја“ нашега Крижаиића. Из овога се види, да, по његову мишљењу, не