Delo

КРПЖАШГКЕВА ИОЛИТПКА 197 билг мудерг мужв, алп не пророкЋ® опет : „можетЂ и наиму4pin поблудитБп (I. 399—400). У томе погледу, вели, нотпуно се слаже са Липсијусом, јер нам и разум и искуство казују, да је наследна монархија увек боља од изборне (400 ).») Исто је тако «дћлмтБ краљество лудост\> и гр^хт>“ ; ред наслеђа треба да је у држави утврђен у мушкој линији по праву прворођења, те да не даје маха споровима и грађанским ратовима, Осуђује дивљачки обичај у Турака, који само «једнога сина остан.Бају а остале краљевиће даве”, као и византијски обичај пострпге и сленљења «и то братЋ брата, отецЋ сина, сннћ отца, длн ради клнтнл лакомости господоваша” — као што то на жалост бејаше и у нашој средњевековној држави.2) Исто тако није за препоруку ни класички обичај наименовања корегената, као ни германски : владичења чланова владалачких домова и чуди се најзад „Липсиушу Нгћмчину, философу“, како он може још да хвали источњачки обичај, по коме се краљевићи по градовпма затворени држе ! Ваља добрим законима и уставима утврднтп начин и ред владавине тако, да се јединство државно никад не изгуби деобом, нити да власт државна буде изложена властољупцима. Прва књига политике најбоље се сама завршује овим властитим његовим програмом : да у државној политици више свега вазда морају стојати ове две ствари: «иознан\е самого себе и добро законостав\еп — та два највиша начела античке политичке ФилосоФије, исказана речима Сократа и Аристотела. У суштини својој то нам већ казује и ону данашњу девизу државне политике : по којој у самој ствари : владати значи иредвиђати (Gonverner с’est prevoir), а најувиђавније се у политицн поступа тек онда, кад се добро познају особине народне и прилике земаљске, па се према њима и добро законодавство подесц. (I. 402—406.). Књига друга иолитике отпочиње (у предговору, посвећеноме цару Алексију Михајловићу) с излагањем побуда, које су Крижанића определиле, да се у Русију крене, тако да је, бар no нашем скромном мншљењу, посве излишан сваки даљи труд свих оних, који његов долазак у Русију хоће да објасне *)*) Угарски обичај, uo коме племство „на Раковомт, no.iK> под Будиноагв столичнимђ градомт." под шаторпма (ради веће слободе) краљеве бираше, прихватише и Пољаци, али је са тога вели он и пропала Угарска држава а и По.нскаје већ на пропасти. I. 417. а) „Або скотг и зв^рг своего племена не моритг, а члов^кг, власти хлепливг, брата u сестру, матерг и отца естг готовг уморитги. I. 406.