Delo

198 Д Е Л 0 другим чиме (н. нр. неком више религиозном мисијом, као покушајем унијаћења итд.). Колико је наш Крижанић узвишен био над сваком таквом помишљу, најбол.е казују сами разлози његови, исказани онако, како му их н егов знањем обогаћени силни разум и његово од свега другога претежније словенско народно осећање у перо диктоваху. Ево тих побуда његових. На ирвом месгу, вели он сам, већ у раној младости мојој дошао сам био до уверења да је наш словенски језик туђим језицима искварен, пометен и за књижевност готово изгубљен i! зато ми је прва жеља била : «да бисмо имали добру Граматику и АексиконЂ и ио томћ да бцсмо могли иравилЂно uucaTb и zoeopuTh и да бисмо имали обилхе р\чеи сђ колико ecrh иотребно ко ироизЂПвлент члов^ческихЂ замисловЂ, во зсжомђ говорент, ири o6i\\uxb народнцХЂ сиравахЂ*. Друго , вели, дошао сам до уверења, како је словенски свет — подељен на шест племена (руско, пољско, чешко, бугарско, српско и хрватско од којих свако некад своје властите владаоце имађаше, — данас снао на једину Русију док «осталвнн всћ СловеицБ! есутв подвержени чужимЂ народомЂ”. Немајући своје народне историје а оклеветани од Немаца, ја сам вели он, дошао «ко Т. Ц. Величестеу, 6итб челомт. и проситБ жаловаша потребного кт> извершерпго такова дћла, кое 6нхђ радЂ хотћлЂ внконатв Богу и Тебћ Царго Господарго на честв, а всему народу на ползу многу и утћху”. У овим речима, пуним патриотскога жара, види се како Крижанић родољуб, заборавл.ајућн и католичанство и слободоумље своје, пре и више свега жели да Руенја, као једина за то подобна, словенско илеме учини слободиим, моћним и напредним. ТреКи вели он најзад. узрок мојега доласка у Русију био је овај : читао сам а н иначе сазнао (нарочито од руских посланика на страни) доста о држави овој, па сам држао, да многе ствари, које се у Русији још не знаду, неће јој бити на одмет — нарочито о многим мајсторијама, «коими ини народи обгтаготЂ мамитв насЂ СловенцевЂ.”1) И зато, вели он даље, да би многе овакве политичке обмане открио, „трудЂ многђ есмБ поднллђ, и bi. сихђ КНИЖИЦаХЂ погшсалЂ, что семЂ користно бшљ СуДИЛЂ41. (II. ’) У спису „0 цромислу божјем“ наводи у кратко у главноме не.те разлоге доласку љегову у Руснју и жали се што га често као неку скитницу сматрају. В. у Маркевича, стр. 21.