Delo

КРИЖАНИИЕВА ПОЛИТИКА 199 2—3.). Ето дакле за свакога иесумњива објашњења о томе, зашто je Крижанић у Русију отишао био, као и о томе, зашто је се чак и као Сибирскн прогнаник ипак решио био да своју Политику напише. Никоји људи на свету нису, вели наш Крижанић, толико срећнп и блажени као онп владаоци, којима је бог добре вол>е дао, да народ свој усреће. Оно, што је старешина задрузи, то греба да је владар народу своме, јер «у Ллховђ бо и у Чеховђ, и у ЗадунаискнхЂ Словенцевт. cia рћчБ Госиодар\> знаменуетЂ домовного отца”, који се има да брине како о матернјалним тако и о духовним потребама кућевним. «// ei> истин\ бо кралество мћезњ ничтд ино неже Народное Домостроиство”. Према томе владалац је прави «Народнии Отецтзп. «0 царе, узвикује он, ти у рукама твојим држиш чудотворни жезао Мојсијев те можеш са њиме дивнпх чуда починитиЛ (4 — 6.). У својој даљој царској речи народу (9.) он утврђује поново, да ^крал^ ecTb Бож\[\ нам^стникк и живо законостав\е” (36), али је зато дужност његова, да земљи даде «добре законе, ова оруђа свакога доброг и погодног живота, без којих никоји народ срећан бити не може* (ЗО.јђ Монархпја је од осталих облика владавине боља баш по томе, што је у њој ипак више праве слободе. јер су ретке онако добро уређене републике, као што je арпстократска у Млецима или као што беху оне у класичких народа, а међу тим «ирава је слобода само онде где су живот и уживање имања својега безоаасни за све и где никому није дозвољено некажњено ирестуае чинитии (45 — 46.). Анархична слобода «нпје слобода већ најчемерније ропство” велп он опет на једном ранијем месту (41 ), јер је кирава слобода само онде, где је свакому могућно користити се слободно трудом својим и то без оружја и оиасности од ма чије и ма какве аовреде. „У разузданостп (каква је н. пр. у Пољака) нема праве слободе. но је то једна ^незавуздана разауста и лк>та неволи. Bh такоll) У рђаве облпке владавпне Крижанић убројава: 1) Кад нз демократпје нпкне анархија; 2) олигархија или самово.вна владавина властеле ; 3) Кад се из монархпје развпје тиранија т. ј. „кад један човек прптпсне u пљачка народ“. Тиранин је, вели он, ,,ра1боХ\никл> народнтх, не 6omb c,R суда ни муки. Есп катт, (џелат) без судца и закона. EcTh 4Abefcwl, «iff есп завергелњ члов^чество^. Он је видно обележен. Могао бц једном речју да учини много добра „без икаквс штете но баш на славу своју.“ Али он то неће. Нашим језиком тиранин се вели каже : људодерац! 4) Гинекархија, кад жеие тладају ; u 5) Ксенархија, кад туђинац влада. (I. 269—270.).